Ćebe

Čuli smo na radiju da će večeras padati kiša meteora. Pogledali smo se i prećutno se dogovorismo. Otići ćemo na najvišu tačku koju znamo i odatle zevati u nebo. I ona i ja smo čuli za Himalaje, ali tamo se nećemo uputiti. -Daleko je. - rekao sam. -Predaleko. - čitala mi je misli. -Treba nam ćebe. -Dva. - kaza ona. -Poneću ja ovo... - uštinuo sam ćebe ispod sebe. - I poneću još jedno. -Nemoj ono sa konjima. Ono je lepo. -Neću. Nego... šta nam još treba? -Pa... - zamišljeno je gledala u plafon. - Ne znam... -Prvi put ću gledati kišu meteora. Nisam spreman. -Kišobran? - upita me njena rupica na obrazu. -Dva! - rekao sam sa smeškom. -Ti nemaš kišobran. Nikada ga nisi ni imao. A kupila sam ti. Gde ti je taj kišobran? -Kod Sime. -Dao si ga Simi? -Bio je kod mene pre neko veče i krete pljusak... -Ni Sima nema kišobran? -Ljudi sa kojima se družim ne nose kišobrane. Mi smo kao neko udruženje protiv kišobrana i onih ružnih čizmi. Znaš na koje mislim? One odvratne za koje sve devojke u svoju odbranu kažu kako su pakleno udobne. -Pa, kišobran je uniseks, i kakve veze vaše udruženje ima sa čizmama? -Jeste uniseks, kada na njemu ne piše "helou kiti". -Ja sam ti kupila običan, crni kišobran. -Sima se boji da ne udari grom u njega. -U koga? U Simu? -Ne, bre, u kišobran. - rekoh. -Ma, kada pada kiša hiljadu ljudi pogine od udara groma u kišobran. -Pogine jedan. Sto posto! -Možda... - nehajno odgovori ona. -Za čizme još uvek razmatramo. Ima još stvari koje bi dodali na spisak... -Kao na primer? -Lavor. -Lavor? -Da. -Sada samo lupetaš. -Fali mi Sima, on je idejni tvorac, ne mogu ja bez njega da donosim bilo kakve odluke. -Sima je budala. -Teška. - rekao sam. - Kada počinje kiša? -Nisam gledala vremensku prognozu.