Timi

Napisao sam dve stranice. Ustao sam od kompa i gledao u monitor kao jedno od svetskih čuda, zapanjen. - Dve stranice... strava! - rekao sam naglas. Čekao sam da se Ona vrati sa posla, da joj pokažem svoj trud, svoje čudo. Par sekundi kasnije moje istančano uho je čulo bat njenih maleckih stopala kako gaze stazu, a i naš pas se uzvrteo i krete da stenje pred vratima; izgledao je kao da će ga svakog momenta zbombati srčana kap. Ona je ušla u prostoriju, umorno nasmejana. Uredno je ostavila svoju torbu na fotelju i brže bolje potrča ka kuhinji u trku skidajući cipele; iz sudopere je izvukla džezvu i pristavila je vodu za kafu. Naš pas je naskakao na njenu nogu i bacio se na leđa par puta od sreće. - Nisi mi skuvao kafu? - Nisam znao kada dolaziš... - Svaki dan u isto vreme, no nebitno. Pisao si? - Malo. - I? Kako ide? - upita me. - Ide sjajno! - oduševljeno sam ciknuo. - Je l' si nahranio psa? - Jesam, čim sam se vratio sa posla. - Dokle si ti radio? - Do tri, kao i uvek. - Aaa, da... beži, Timi. - obraćala se psu, on se propinjao pokušavajući da joj lizne lice. - Miloš te je hranio, ili laže, a Timi? - upitno me pogleda mazivši psa. - Jesam. Je l' tako, Timi? - Ruufff! - puče lavež preko sobe. - Vidiš? Timi nije lažov. - Da, ali ti jesi. Moram da proverim. - kaza sa smeškom. - Tuca mi se. - najednom ispade rečenica iz nje kao loše ubačena koverta u poštansko sanduče. Pomalo zbunjen upitao sam - Sad? - Pa, kad' popijem kafu i istuširam se. - reče mazno. - Nisam ni mislio da će biti pre toga. - rekao sam. - Vri voda? - Aha. - odgovori ona protežući se. - Čitam posle tucanja. - kaza, pa prstom uperi ka monitoru na kojem se već uključio screen saver menjajući slike dalekih planina i još daljih plaža.