Šta je ovo?

          Nogom sam sa stepenica očistio stakliće. Seli smo. 

         "Moj ćale, kada je došao iz rata, mislio je da je Isus", izgovori Žabac.

         "Kasnije su ga strpali u ludnicu, posle nekoliko godina je izašao, mislim da je prošlo pet godina, ali je onda mislio da je Bog!"

          "Čekaj, ako ti je ćale istripovao da je Bog...", tu me Žabac prekide.

        "Da, onda sam ja Isus",  nasmeši se i izvadi dve limenke piva iz oznojene kese, jednu dodade meni. Otvorismo pivo, pogledasmo se u oči i nazdarvismo. 

          "Za šta nazdravljamo?"

          "Za tebe Isuse", rekao sam kroz smešak.

          "Odlično." 

          Otpismo dva velika gutljaja.

        Žapcu je definitivno nešto falilo. Nije bio totalno jedan na jedan sa svojim mozgom. U pojedninim trenucima sam se iskreno plašio njega, bio je nepredvidiv koliko čovek može da bude. Sećam se jedne scene; Bili smo na žurci, Žabac je posle nekoliko piva i dve rakije bio uveliko pijan, iz čista mira je ustao, uzeo flašu i iz zaleta mlatnuo nekog lika u glavu. Lik je pao kao kaput sa čiviluka. Onda je stao iznad njega i krenuo da viče: "Šta je sada pičko?! A?! Šta je sad?! Ja sam lud, shvati!" Onda se okrenuo i laganim koracima izašao napolje. Ljudi su se gledali u neverici.

          "Ej, je l' te možda zvala Mira sinoć?" Upita me.

          "Nije"

          "Lažeš me."

          "Nije, brate, zašto bi ona mene zvala?"

          "Nemam pojma. Ali nešto ima između vas dvoje." Otpio je.

          "Hoćeš posle da odemo do Knina?", reče on.

          Knin je moj drug iz osnovne. Poreklom je iz Knina, pa otuda i nadimak. Iznajmljivao je mali stan u centru grada, u koju smo mi upadali uvek nenajavljeni. Bio nam je sklonište od julskih dana bez vetra.

          "Ne znam, što?"

          "Bez veze, biće Mira tamo, čuo sam se sa njom sinoć." 

          "U kojoj si ti šemi sa njom?" Pitao sam ga.

          "Pa brate, vidim da me hoće, nego se nešto nećka, ne znam koji joj je?!"

          Samo sam klimnuo glavom, sa rukom na čelu. 

          Neko vreme smo sedeli i posmatrali ljude kako prolaze. Povremeno bi se pogledali kada bi prošla neka devojka. Žabac bi nekad dobacio nešto, meni je uvek bilo neprijatno kada to uradi. Asfalt je isparavao, mogao si da vidiš oblak toplote kako igra, uvija se i mrda kukovima.

          "Hoćemo? Zagrejaće nam se pivo." 

          "Ajmo", reče on.

          

          Ušli smo u zgradu, dok smo čekali lift, naslonio sam se leđima na hladan zid hodnika. Lift je došao. Nekako smo se ugurali u njega, ogledali smo se u prljavom ogledalu. Lift se zaustavio.

          Dum, dum, dum, pokucao je Žabac.

          "Ko je?" Čulo se sa druge strane vrata.

          "Murija!" Odgovori Žabac kroz smeh. Okrenuvši se ka meni iščekivajući reakciju. 

          Knin je ostvorio vrata. 

          "A vi ste, mamu vam jebem. Šta me prepadate? Gde je tajno kucanje?"

          "Ej, nemoj da se tripuješ." Zarežah.

          Stan je bio okrečen u svetlo plavo. U ćoškovima je probijala vlaga, tako da kad se zagledaš u fleku, možeš da se zakuneš da vidiš čoveka, avion, delfina, svoju pokojnu babu, Isusa... Knin je bio fin domaćin, iako mu uvek demoliramo stan. Žabac se ujutru ponudi da pomogne oko čišćenja, ali Knin uvek kaže da mu ne treba pomoć. Ufurao sam se u kuhinju i stavio pivo u frižider. Pronašao teglu sa maslinam i uzeo dve. Kroz zavesu koja je delila kuhinju i dnevnu sobu video sam Miru, sedela je na kauču. Žabac se već uglavio pored nje. U životu nisam video kraću suknju od njene, prekrstila je noge, koje su se presijavale, izgledala je lepo tog popodneva. U tom trenutku sam mogao i da zanemarim njen ogroman nos. Ljubio sam se jednom sa njom, bilo je jako teško izbeći ga.

          "Ćao Miro."

          "Ćao", reče kroz smešak, u istom trenutku sklonivši Žabčevu ruku sa svog kolena.

          "Otkud ti ovde?" Ubacio sam maslinu u usta.

          "Nemam predavanja, pa sam malo svratila."

          Zevao sam u njene noge. Primetila je, i ponovo ih prekrstila, zamenivši nogu oslonca. Scena iz "Niskih strasti". 

          "Knin, daj nešto da se pije." Rekoh.

          "Imam domaću rakiju, moji mi poslali. Ne veruješ kakva je!"

          "Jel hladna?"

          "Naravno."

          "Ponesi i ono pivo, ako se prohladilo malo."

          "Brate, tek si ga stavio, strpi se."

          Doneo je flašu od jednog litra i brepnuo je o sto. 

          "A, kakav venac ima?!"

          Nasmejao sam se. 

          Žabac je uporno šaputao Miri na uvo, ona se smeškala i uvijala. Najednom Mira ustade.

          "Hoću i ja rakiju!", reče.

          "Ajde, sedi, pa da krenemo!", viknu Žabac.

          Počeli smo da pijemo. Sipali smo u sebe čašicu za čašicom. Posle nekoliko tura Mira je već krenula nekontrolisano da se smeje. Knin je bio posebno raspoložen, konstantno je pričao, sa idiotskim osmehom. Ustao sam i otišao do kuhinje, izvadio pivo i uzeo još dve masline iz tegle. Seo sam za sto i otvorio sebi limenku. Mira je takođe otvorila limenku i desetak sekundi cevčila iz nje. 

          "Ljudi, ja sam se napila", izgovori.

          Žabac je to shvatio kao zeleno svetlo, istog momenta je stavio ruku na njenu golu butinu. Sada nije marila.

          "Sipajte mi još jednu."

          Knin me je u tom trenutku pogledao i nasmejao se. Prišao mi je i šapnuo: "Neko od nas će da se omrsi." Progutao sam masline.

          Žabac je uzeo dve limenke i odvukao Miru u drugu sobu. Knin i ja smo ostali i nastavili smo da pijemo. Prišao sam muzičkom stubu i odvrnuo muziku. Podigao pivo visoko i nazdravio. "Živeli!", "Živeli!", odgovori Knin. 

          "Šta li radi Žabac?" upita me.

          "Nemam pojma." Odgovorio sam sležući ramenima.

          Knin se otvorio, pričao mi je o svom detinjstvu, ludom ocu, još luđoj majici, dugim i kratkim vezama, na šta sam ja klimao glavom i povremeno postavljao pitanja, pričao je zanimljivo. Sipali smo rakiju i pili je, uglavnom na iskap, gaseći je sa pivom. Na pola flaše, Knin se rasplakao, a pri kraju flaše se smejao kao ludak. Ja sam sve to posmatrao kroz pijane oči i obojeni svet. 

          Kroz nekih dva sata smo ubili rakiju. Zadnji iskap i spuštanje čašice na sto. U tom trenutku je Mira izašla iz sobe, raščupana i uplakana, sa masnicom ispod levog oka, protrčavši pored nas i zalupivši vrata od kupatila. Čulo se njeno plakanje, kroz oblak muzike i alkohola. Ubrzo posle nje izaša je i Žabac, go do pojasa, u boksericama. Prošao je pored nas i otišao do kuhinje. Vratio se sa teglom maslina.

           Pogledao me je i pružio mi teglu.

           "Hoćeš masline? Znam da ih voliš." 

           "Šta si joj uradio?" Pitao sam ga besno.

           "Malo se nećkala", nasmejao se pakosno.

           "Brate, koji si ti debil!" ustao sam i otišao do vrata od kupatila.

           "Miro, otvori, ja sam", čuo sam je kako jeca.

           Okrenuo sam se ka Žapcu koji je praznu flašu rakije nakrenuo trudivši se da uhvati zadnje kapi.

           "Sve ste popili, životinje!" Rekao je kroz smešak.

           Nastavio sam da lupam na vrata.

           "Miro, otvori, ja sam."

           Vrata su se otvorila i ja sam ušao unutra. Sedela je na podu, razmazane šminke, u pocepanoj majici. Seo sam pored nje i zagrlio je. 

          "Rekla sam mu; ne može!"

          Ja sam ćutao. Okrenula se ka meni i pogledala me direktno u oči. Nemirnim usnama me je poljubila. Nikad nespremnije nisam sačekao poljubac. Ne znam zbog čega, zavukao sam ruku ispod njene majice i uhvatio je za sisu. Imala je nesrazmerno velike sise za njeno žgoljavo telo. Nastavili smo da se ljubimo. Polako sam je spustio na pod i levom rukom joj zavrnu gaćice. Raširio joj noge, izvadio ga i ubo je. Ispustila je uzdah. U celoj toj zbrci, alkohol je odradio svoje, jebali smo se dobrih sat vremena, konstantno menjajući poze. Izvadio sam ga i svršio. Ona je ustala ispod mene i poljubila me, ponovo pokušavajući da me ubaci u nju.

          "Ej, šta ti je?", pitao sam zbunjeno.

          "Ne znam", odgovorila je.

          "Čekaj." Ustao sam i ušao u kadu, odvrnuo dobar mlaz vrele vode, oprao ga i vratio se ka njoj. Ona je ponovo raširila noge i ja sam upao u nju celom dužinom. Zabadala mi je nokte u vrat, toliko snažno da sam osetio kako mi cepa kožu, topla krv je počela da mi se sliva niz vrat i grudi. U pravilnim kapljicama je padala na nju. Sve brže sam ulazio. Sa usana mi ispade njeno ime: "Miro...", tri zamaha i svršio sam, u padu preko nje. Zagrlila me desnom rukom i prebacila je nogu preko moje polu spuštene kare.

           Ustao sam i obukao se. 

           "Gde ćeš?"

           "Sekund", podigao sam kažiprst.

           Otvorio sam vrata kupatila i izašao u mali hodnik. Knin i Žabac su sedeli na kauču i zevali u TV. Otišao sam do kuhinje i uzeo limenku piva iz frižidera. Otvorio je, uh, taj zvuk. 

          "Brate, krvava ti je majica", dobaci neko od njih dvoje.

(Pisano uz Alice In Chains - Sea Of Sorrow)