Hladno je

          Bili smo zatvoreni u stanu dva sa dva. Vrućina je skidala tapete sa zidova. Nismo se videli kroz znoj. Slivao se niz vrat i oblikovao fleke u obliku srca na našim leđima.

          "Ej, aj uključi taj ventilator, majke ti."

          "Ne radi." Rekao sam.

          "Kako znaš?", upita me Dule.

          "Pa čekaj, je l' misliš da ja nisam probao da ga uključim?"

          "Nemam pojma", nasmeja se i zavuče ruku ispod jastuka, uporno tražeći upaljač.

          "Odoh do kupatila", reče.

          "Nema vode." Dobacio sam, dok je on odlazio.

          Sunce je topilo staklo prozora. Tepih se iskrivio kao slanina kad je baciš u vreo tiganj. U vazduhu se osećao miris toplote, dobro poznati miris usijanih pločica, pločnika, asfalta, grada ispod nas. S vremena na vreme bi uzimao peškir i njime brisao vrat i čelo. Na stolu je uporno sedela vrućina, skakala bi na mene i rušila prazne flaše. Ja bi je skidao sa sebe tako što bi pomerao majicu i duvao sebi niz grudi. Mislio sam da ću umreti. Srce mi je udaralao i pokušavalo je da izađe iz mene. Čuo sam vrata od kupatila i osetio memljivi smrad koji je iz njega izašao. Bio sam delimično pijan.

          "Moramo da izađemo odavde", ispljunu Dule.

          "Gde ćemo? Gde?"

          "Bilo gde, ubi me ovaj stan!"

          "Ajmo, spremi se, polazimo!" Rekao sam, poslednji put pruživši ruku ka peškiru, obrisao sam se i njime ošamario vrućinu na stolu. Dule je otvorio svoju "kasu prasicu", to je bila stara kutija od nekog parfema. Njegov ćale je taj parfem doneo iz Francuske. Tada je jurio ljubav svog života i za njom otišao u Francusku. Tamo je proveo nekoliko godina, živeo je sa njom. Ponekad bi Duletov ćale uleteo u sobu i uzimao bi tu kutiju i mirisao je ovaš. Verujem da je miris s' godinama bledeo. Normalno, kako se dešava sa ljubavlju, vratio se iz inostranstva pun utisaka i na kraju oženio šankericu iz obližnje kafane, Duletovu majku. Kasnije se propio i razveo. Dule i dalje mašta o savršenoj porodici, onakvoj kakva se smeje sa bilborda Rajfajzen banke. Izvadio je pare iz kutije i mi izađosmo na vrata.

          Preko puta njega stanovala je starija gospođa. On je je zvao Baba. Ne iz milošte, već ju je mrzeo i kleo se da žena petlja sa crnom magijom. Sećam se jedne priče, zvao me je telefonom, vidno uplašen.

          "Brate, ispred njenih vrata sam našao glavu od petla." Šaputao je.

          "Ko je to?" Pitao sam.

          "Brate, ja sam Dule." Svoje ime je izgovorio tiše nego ikad. 

          "Kakva glava, šta pričaš?"

          "Brate, Baba, ispred njenih vrata sam video glavu od petla, odsečenu i na pragu stoji."

          "Ma daj, šta ti je? Ko zna šta se deslio?" Tešio sam ga, sa zebnjom u glasu, počinjao sam i ja da verujem u njegove priče. 

          "E, brate", strah u glasu, "Neko mi kuca, moram da palim, zovem te za pet sekundi."

          Nije me pozvao kasnije. Zamišljao sam kako ga Baba ubacuje u džinovski kotao i kuva ga živog.

          Sada smo prolazili pored njenih vrata i on bi se po navici uhvatio za kurac. 

          "Ćale mi je rekao, samo se uhvati za kurac i može da ti popuši!" Moj mozak je nesvesno spustio ruku i ja se uhvati za moje drugo ja.

          Izašli smo iz zgrade i krenuli da lutamo. Djonovi su mi se lepili za asfalt. Dule je bolje podnosio vrućinu od mene, išao je nekako samouvereno, nije mario za slepljenu kosu i vruć vetar. 

          "Brate, jel vidiš koliko riba ima? I sve su polugole!" Rekao je uzbuđeno. Znam iz proverenih izvora da već neko vreme drka na svoju prvu ribu. Sada je bio tripu, morao je da nađe pristojnu zamenu. Pričao bi:

          "Brate, ni jedna mi nije pušila kao ona, ni jedna! Sve su nekako uplašene, ona je znala šta radi, šta hoće, to me je ložilo. Jebeš ove kurve kad ja moram oko svega da se cimam, to me smara brate, legnu kao neki jebeni kauč i čekaju da ja sve odradim, mamu im jebem." Ja sam samo ćutao, ja sam drugačije doživljavao žene tad.

          Nekoliko blokova kasnije izašli smo na reku. Svuda okolo ljudi, pored vode, oko mene, dodiruju se i znoje. Devojke su zaista izgledale sjajno, u kratkim šorcevima i sa sprženim pramenovima od sunca izgledale su kao Amazonke. Mi, muškarci, nismo im ni prići, jednostavno, niža smo bića. Čekao sam da me jedna od njih iskoristi za seks i kasnije baci kao kondom. Ne znam, jesu li one ubijale svoje muškarce? Mislim da jesu.

          "Ja moram nešto da startujem." Izgovori Dule.
          "Zagoreo sam k'o Indijanski tiganj."  

          "Startuj. Ja idem da kupim pivo i da se zabodem pored reke." Proturih odlučno.

          Dule i ja se raziđosmo. Otišao sam do obižnje trafike i pitao za pivo, nisu imali hladno, krenu sam u dalju poteru. Vukao sam noge po pločniku, sav onaj alkohol od predhodnih dana polako je napuštao moj organizam, bio sam umoran, ali mi je mozak i dalje radio punom parom. U ustima sam osećao dobro prepoznatljiv ukus potrebe za pivom. Drvored ispred mene je delovao mrtvo, instinktivno sam promenio pravac i izašao na ulicu. Našao sam trafiku, uzeo par limenki, platio, nasmešio se devojci sa trafike, koja se uporno hladila lepezom. Njene bradavice su se ocrtavale na snežno beloj majici. Njene grudi su me podsetile na raj i spokoj, na hladni povetarac u sred avgusta. Uzvratila mi je omehom. Krenuo sam nazad ka reci.

           Na stazi ispred mene mali papirić, skakutao je na blagom vetru. Prišao sam i podigao ga. Bio je crvenkast sa zlatnim ivicama, na njemu je pisalo velikim slovima "Lako do novca". Oči su mi ostale na njemu neko vreme, zaobilazio sam ljude čitajući letak. U jednom trenutku sam čuo - "Mamu ti jebem, moju si devojku našao da vaćariš?!" Podigao sam pogled i ugledao Duleta u krugu nekoliko momaka. Jedan od njih je vikao njemu u lice:"Sada ću da te odvalim od života!" Spustio sam kesu sa pivom na pod i potrčao do gužve. 

          "Ej, ljudi, u čemu je problem?" Razdvojio sam ih i Dule i ja se nađosmo u ringu.

          "Ma pusti debile!" Reče Dule, samouvereno.

          U tom trenutku je lik koji je urlao na Duleta podigao ruku i dobro ga odalamio iza uveta. Krenuo sam Duleta da izvalčim iz gužve. I ostali likovi su krenulo da šutiraju Duleta, u tom trenutku sam osetio jak udarac u slepočnicu. Poklekao sam, šut u stomak, spustio sam se na zemlju, pokušao sam da udarim jednog od njih, zakačio sam ga po bradi, on se lagano izmakao i šutnuo me đonom posred lica. Osetio sam krv u ustima, zatim kako mi se sliva niz usne. Udarac preko leđa, pao sam i skupio se. Video sam Duleta, bio je u identičnoj pozi kao ja. Skupio se i rukama zaštitio glavu i grudi. Uporno su nas šutirali, kiša udaraca mi je padala na leđa. Trajalo je, za mene u tom trenutku, večno. Svakog trenutka sam mislio da će stati, ali su nas oni uporno mlatili. Povremeno bi mi sa usana ispalo:"Pičke!" Tada bi osetio kako kiša sve jače pada na mene. Stali su. Još dva šuta u bubreg iz zaleta. Čuo sam ih kako odlaze, tišina je bila zaglušujuća, ležao sam na leđima. Sunce me je tuklo po obrazima i grejalo je krv na mojim usnama. Okrenu sam glavu na desno i video njih kako se udaljavaju, jedan od njih podiže moju kesu sa pivom i podeli limenke ostalima. Smejali su se i nazdravljali. Levo, Dule je ležao isto kao ja. Ogromna masnica mu se već stvorila ispod desnog oka. 

          "Dule, brate, je l' si dobro?" Pitao sam ga, pljujući krv.

          "Brate, hladno mi je."

          "I meni je."

(Pisano uz Alice In Chains - Would)