11:25h
„ „Može se koristiti na vuni, svili i ostalim osetljiim tkaninama, kao i na obojenoj odeći. Ako perete tkaninu koja lako izbledi, preporučljivo je da proverite postojanost boja tako što ćete naneti malu količinu Vanish-a na skriveni deo odeće. Jednako efikasan i u hladnoj (30o) i u toploj vodi do (60o). Posle upotrebe dobro operite ruke. Rizik od ozbiljnog oštecenja očiju. Držite van domašaja dece. Izbegavajte kontakt sa očima. Nosite zaštitu za oči i lice. Nije za piće. U slucaju gutanja potražite pomoć lekara...“ Jebote, još malo pa Hitlerovo tajno oružje... za istrebljivanje Jevreja.“, pomislio dam, bacivši „Vanish“ od sebe.
„ „Može se koristiti na vuni, svili i ostalim osetljiim tkaninama, kao i na obojenoj odeći. Ako perete tkaninu koja lako izbledi, preporučljivo je da proverite postojanost boja tako što ćete naneti malu količinu Vanish-a na skriveni deo odeće. Jednako efikasan i u hladnoj (30o) i u toploj vodi do (60o). Posle upotrebe dobro operite ruke. Rizik od ozbiljnog oštecenja očiju. Držite van domašaja dece. Izbegavajte kontakt sa očima. Nosite zaštitu za oči i lice. Nije za piće. U slucaju gutanja potražite pomoć lekara...“ Jebote, još malo pa Hitlerovo tajno oružje... za istrebljivanje Jevreja.“, pomislio dam, bacivši „Vanish“ od sebe.
„Mog'o bi' Nemanji da ponudim koju cašu...“, pade mi na pamet kad sam skapirao da nema toalet papira. Znao sam o čemu se radi. „Oni su se ponovo jebali dok sam ja drkao.“
„'Alo! Toalet papir! Ej! EJ!“ Začuo sam rondanje iz njegove sobe, a onda i tupe korake kako se užurbano približavaju kupatilu. Otškrinuo je vrata. Kroz novonastali procep izmedu vrata i štoka ugledao sam ruku kako drži poluistrošenu rolnu, a za njom i retardiranu frizuru mog cimera. Vlasnik iste se blentavo nakezio.
„E, brate, znaš da je Vera bila sinoć!“, kezio se kao da reklamira „Blendamed“.
„Brate, sto put' sam ti rek'o da uzmeš malo, a ne da odneseš sve!“, siknuo sam otimajuci mu rolnu iz ruke. Kroz onaj svoj njakavi glas mi je uzvratio: „A daj, nemoj da si smarač. Nisam ti ja kriv što nemaš ribu...“ Pokupio sam onaj „Vanish“ sa poda i gađao ga. Promašio sam.
„Zatvori vrata!“
„'Alo! Toalet papir! Ej! EJ!“ Začuo sam rondanje iz njegove sobe, a onda i tupe korake kako se užurbano približavaju kupatilu. Otškrinuo je vrata. Kroz novonastali procep izmedu vrata i štoka ugledao sam ruku kako drži poluistrošenu rolnu, a za njom i retardiranu frizuru mog cimera. Vlasnik iste se blentavo nakezio.
„E, brate, znaš da je Vera bila sinoć!“, kezio se kao da reklamira „Blendamed“.
„Brate, sto put' sam ti rek'o da uzmeš malo, a ne da odneseš sve!“, siknuo sam otimajuci mu rolnu iz ruke. Kroz onaj svoj njakavi glas mi je uzvratio: „A daj, nemoj da si smarač. Nisam ti ja kriv što nemaš ribu...“ Pokupio sam onaj „Vanish“ sa poda i gađao ga. Promašio sam.
„Zatvori vrata!“
Napokon, obrisao sam se i pustio vodu.
11:30h
Zalupivši vratima od kupatila, otišao sam u improvizovanu dnevnu (a, zapravo, moju) sobu, gde su smarač i sisata Vera sedeli na kauču (mom krevetu, na kome spavam). Bez šminke, Vera je izgledala gotovo podprosečno, ali su sise vadile stvar.
„Opet si ovde?“, digao sam obrve prema Veri. Glupavo se zakikotala, i svojim južnjackim akcentom me upitala da li mi to smeta.
„Smeta mi!“ , nasmejao sam se, strepeći da li ona može da pojmi takvu komplesnost kao sarkazam.
„Trošite toalet papir na vaše izlučevine“
„E, brate, aj nam svima stavi kafu, 'oćeš?“, javio se čupavi mamlaz.
„Neću.“
„Ja ću!“, reče Vera i poskoči da stavi džezvu. Ja:1, Nemanja:0. Pobednički sam se uvalio u fotelju.
„Je l ideš danas na predavanja?“, upita me Vera.
„Mmmm... ne.“, odmahnuo sam nehajno glavom i pogledom potražio pikslu.
„Danas imamo vežbe. Obavezne su!“, zabrinuto doviknu Vera iz kuhinje.
„Ma...“, promrmljah više za sebe. I dalje pogledom loveći pepeljaru, ulovio sam sat.
Vraćajući se u (moju) sobu, Vera se klinački iskolačila u mene. Oteo sam pikslu iz Nemanjinog krila. Bože, kol'ke su joj sise!
„Boli tebe kurac, ja danas, znači, MORAM na fax, već imam dva minusa iz programiranja, znači... moram da idem.“, Nemanja je gledao u nju. Pratio je pogledom dok se ona uz jedno „ufff“ uvalila u fotelju između nas. Kako se spustila, sise su joj se zatresle kao u jeftinoj soft pornjavi.
„Krecemo oko 12?“, upitao ju je Nemanja.
Klimnula je glavom.
11:43h
Gledam u prorez izmedu Verinih sisa dok mi prinosi kafu. Ne mogu da se nakajem što sam ovu svoju koleginicu nabacio mom reterdu od cimera. Kako li je smuvao onako pijan? Čovek koji padne posle dva piva, te noći je popio i previše. Nisam mogao da verujem kad sam ih video da izlaze „da prošetaju“. Zanimljivo, ali nisam ni primećivao kol'ke su joj sise dok je Nemanja nije smotao. Ej, Nemanja, „poništavam osmicu“ Nemanja! „Moram na faks“ Nemanja... Od kako je počeo da mi krade toalet papir iz kupatila, proslavljali smo mu sedmice. Majke mi.
„Koleginice, rano nam je u 12. Mi možemo i peške... tamo smo za petn'estak minuta.“, značajno sam podigao obrve, kraičkom oka posmatrajući cimera. Pripalio sam pljugu. Nemanja počinje da se vrpolji.
„I to što kažeš...“, slegla je ramenima. Čini mi se da mi je poslala osmeh i da ga je namerno sakrila od svog dečka.
Nemanja je osetio disturbance in the Force. Gledao je čas u nju, čas u mene i skrušeno srknuo kafu. Činjenica je da neće popiti celu kafu. Nema vremena, mora da krene na faks. Isto tako, činjenica je da je Vera ostajala sa mnom, sama, a da on nije imao razumnih alternativa da to spreči.
„Nisi zašećerila.“, gorče od same kafe je procedio i otišao da se spremi za polazak na fakultet.
Realno, Vera mu je sjebala život. Dečko je pametan, mogao je da bude student generacije. Odkako mu je pička popila mozak, faca mu je ogrebala asfalt. A ja? Ja ako dam uslov u oktobru dva, ja sam srećan. Meni i treba pička, da mi zavrti mozak... da se dovedem u red.
„Je l ostaješ?“, pitao sam Veru.
„Aha.“, klimnula je glavom i ubacila dve kocke šecera u šolju. Pogledala me je i osmehnula se.
12:03h
Nemanja je pri izlasku zatvorio vrata malo glasnije nego inače.
14:15h
Toalet papirom sam obrisao svoje izlučevine sa Verinog stomaka i pripalio cigaru.
„Smeta mi!“ , nasmejao sam se, strepeći da li ona može da pojmi takvu komplesnost kao sarkazam.
„Trošite toalet papir na vaše izlučevine“
„E, brate, aj nam svima stavi kafu, 'oćeš?“, javio se čupavi mamlaz.
„Neću.“
„Ja ću!“, reče Vera i poskoči da stavi džezvu. Ja:1, Nemanja:0. Pobednički sam se uvalio u fotelju.
„Je l ideš danas na predavanja?“, upita me Vera.
„Mmmm... ne.“, odmahnuo sam nehajno glavom i pogledom potražio pikslu.
„Danas imamo vežbe. Obavezne su!“, zabrinuto doviknu Vera iz kuhinje.
„Ma...“, promrmljah više za sebe. I dalje pogledom loveći pepeljaru, ulovio sam sat.
Vraćajući se u (moju) sobu, Vera se klinački iskolačila u mene. Oteo sam pikslu iz Nemanjinog krila. Bože, kol'ke su joj sise!
„Boli tebe kurac, ja danas, znači, MORAM na fax, već imam dva minusa iz programiranja, znači... moram da idem.“, Nemanja je gledao u nju. Pratio je pogledom dok se ona uz jedno „ufff“ uvalila u fotelju između nas. Kako se spustila, sise su joj se zatresle kao u jeftinoj soft pornjavi.
„Krecemo oko 12?“, upitao ju je Nemanja.
Klimnula je glavom.
11:43h
Gledam u prorez izmedu Verinih sisa dok mi prinosi kafu. Ne mogu da se nakajem što sam ovu svoju koleginicu nabacio mom reterdu od cimera. Kako li je smuvao onako pijan? Čovek koji padne posle dva piva, te noći je popio i previše. Nisam mogao da verujem kad sam ih video da izlaze „da prošetaju“. Zanimljivo, ali nisam ni primećivao kol'ke su joj sise dok je Nemanja nije smotao. Ej, Nemanja, „poništavam osmicu“ Nemanja! „Moram na faks“ Nemanja... Od kako je počeo da mi krade toalet papir iz kupatila, proslavljali smo mu sedmice. Majke mi.
„Koleginice, rano nam je u 12. Mi možemo i peške... tamo smo za petn'estak minuta.“, značajno sam podigao obrve, kraičkom oka posmatrajući cimera. Pripalio sam pljugu. Nemanja počinje da se vrpolji.
„I to što kažeš...“, slegla je ramenima. Čini mi se da mi je poslala osmeh i da ga je namerno sakrila od svog dečka.
Nemanja je osetio disturbance in the Force. Gledao je čas u nju, čas u mene i skrušeno srknuo kafu. Činjenica je da neće popiti celu kafu. Nema vremena, mora da krene na faks. Isto tako, činjenica je da je Vera ostajala sa mnom, sama, a da on nije imao razumnih alternativa da to spreči.
„Nisi zašećerila.“, gorče od same kafe je procedio i otišao da se spremi za polazak na fakultet.
Realno, Vera mu je sjebala život. Dečko je pametan, mogao je da bude student generacije. Odkako mu je pička popila mozak, faca mu je ogrebala asfalt. A ja? Ja ako dam uslov u oktobru dva, ja sam srećan. Meni i treba pička, da mi zavrti mozak... da se dovedem u red.
„Je l ostaješ?“, pitao sam Veru.
„Aha.“, klimnula je glavom i ubacila dve kocke šecera u šolju. Pogledala me je i osmehnula se.
12:03h
Nemanja je pri izlasku zatvorio vrata malo glasnije nego inače.
14:15h
Toalet papirom sam obrisao svoje izlučevine sa Verinog stomaka i pripalio cigaru.
Buuuuuuuk! :D
ОдговориИзбришиGde su vlazne maramice? :D
ОдговориИзбришиSta ces, dobra riba.... :-P
ОдговориИзбриши