Ljubav

Treći deo.

          Ostalo je još dve nedelje do zakazanog termina. Katarina se vukla po stanu, preturala se po foteljama. Bila je ogromna. Lice joj se zaokruglelo, one nekada predivne noge, sada su bile umorne sa ispucalim kapilarima, i prošarane venama. Teško je podnosila trudnoću. Avgust je. Bilo je nepodnošljivo. Velike graške znoja su joj se skupljale na čelu. Konstantno je bila mokra. Iz nje bi ponekad ispao glas: "Joj, Bože, umreću!" Tada sam ja uletao i pokušavao da je smirim. Izgledalo je da svaku reč izgovorim pogrešno. 

          "Ej, biće sve u redu. I Vladina Tina se ugojila trideset kila..."

          "Tina je jedna debela kravetina! Koji kurac mi nju pominješ?!" Dreknu na mene. "Nije skinula ni jedan, jebeni kilogram!"

          "Smršaćeš ti. Pomoćiću ti ja. Tu sam, šta ti..." Opet iz nje ispade.

          "Idi mi donesi peškir i ne seri više." Otišao sam do kupatila i skinuo peškir sa držača. Pojavio se ispred nje.

          "Odakle si doneo taj peškir?" Pitala me je, podigavši značajno obrve, tako da njima dotaknu kapljice znoja na čelu i one se sjuriše pravo njoj u oči. Krenula je mahnito da tralja kapke prstima.

          "Odakle? Pitala sam te." Pokušavala je da otvori oči.

          "Iz kupatila." Rekao sam.

          "Taj nije čist, konju." Zatim je duboko izdahnula. Otišao sam do ormara i iz njega izvukao žuti peškir. Iz susedne sobe čuo sam Kaću: "Veljo, krenulo je. Ljubavi, dođi brzo!" U dva koraka sam se stvorio ispred nje i prižio sam joj peškir. Ona ga odalami i pogleda me isčuđeno.

         "Šta će mi to sad?!" Vrisnu. Bio sam u totalnom ludilu. Vežbali smo ovo par puta. Kako odreagovati, kako krenuti. Sve sam savršeno isplanirao, ali mi je sada srce bilo u grlu. Prišao sam telefonu i okrenuo broj. Dogovorili smo se sa komšijom, tada nisam imao auto, da nas odveze do porodilišta. Telefon je jednom zazvonio i javi se Mirko.

          "Čika Mirko krenulo je. Dođite brzo!"

          "Sine, tu sam za minut." Mirko je jako dobar čovek, simpatičan čikica od pedesetak godina. Retkost je naleteti na takvog čoveka. Pokucao je na vrata, ja sam zgrabio već spremljenu torbu, uhvatio Kaću pod ruku i pojurio. Spustili smo se niz stepenice i krenuli.

          U devet i petnaest, dvadeset drugog avgusta na svet je došla Tijana. Ime mi se, iskreno, nikada nije sviđalo, posle nekoliko godina priraslo mi je srcu. Katarinina baba ili pitaj kurac ko se zvao tako, pa otuda ime. Prvi put, oči u oči sa tim čudnim bićem, kroz staklo, bio je zaista fascinantan. Nisam nikada video nešto tako malo, tako nevino, tako čisto.

         
          Katarina i ja smo izdržali zajedno još četiri godine. Više se nije moglo živeti sa njom. Bilo je jednostavno preteško. Priređivala mi je najrazličitije gluposti. Ja sam u međuvremenu, preko ćaleta, našao posao u policiji. Na meni je bilo samo da se pojavim, popunim neke prijave i da obučem odelo prašinara. Teško sam se navikao na taj posao. Svuda oko mene panduri, malo je čudno, uvek čovek gleda da ih izbegne, a sad sam bio deo njih. I vidim da jabuka truli iznutra. Smene su mi na početku bile ludačke. Radio sam po četrnaest - petnaest sati. Za to vreme Katarina je džogirala po keju, pokušavajući da skine kilograme, i dobro joj je išlo, skinula je višak i fino se utegla. Njena keva se uselila kod nas, kao, na kratko. Već je prošlo četiri godine i ona je još tu. Išla je ponekad kući.
          Kaća i ja nismo spavali godinu dana. Sumnjao sam da ima drugog, a što se mene tiče, ja sam imao drugu. Tako se namestilo, sad iz ovog ugla, ne ponosim se time, ali... Ubrzo je usledio razvod, ispotpisivao sam gomilu papira, i Tijana je pripala njoj, opet na njenu inicijativu. Tijanu sam viđao dvaput nedeljno, vodio je u park, kupovao joj razne gluposti. Sve je postalo jedno ogromno takmičenje, a ja sam osuđen da budem večito drugi. Katarina se posle nekoliko godina preudala. Udala se za nekog računovođu, čuo sam da je izrazito dosadan tip. Njoj je izgleda tada to i trebalo. Tijana i ona su se preselile kod njega. Živeo je u ogromnom stanu, znam to, jer mi je Katarina to nabijala konstantno na nos. To, da je bolji od mene. Ja znam da nije.

* 

          Probudio sam se tačno na vreme. Ustao, istuširao se i spustio neko meso u tiganj. Fino doručkovao, spremio se i krenuo. Danas je bio red na mene da vodim Tijanu u školu. Već je porasla, ima dvanaest godina. Sada je konekcija sa njom izbledela do imbecilnosti, bio sam neko tamo, neko šesti. Volela me je, to sam osećao, ali ipak, nisam tu, nisam tu za nju. Seo sam u auto i krenuo. Večeras radim treću smenu, opet patrola sa Rigom, a zatim naporan dana sa papirologijom. Lako sam se progurao kroz policiju, u nekoliko meseci sam silno napredovao, mogao sam da izbegnem prašinarenje, ali mi se to sviđalo, tada sam se osećao živim. Tu sam ja odlučivao. Vremenom mi je ovaj posao postao manje gnusan. Jedina loša strana je moj idiot od šefa, kojeg prezirem. Prezirem ono što on predstavlja.

          Parkirao sam se ispred Katarinine zgrade. Ona je izašla i izvela Tijanu. Poljubila je, meni mahnula i vratila se unutra. Izgledala je mnogo dobro. Sa godinama je izgledala sve bolje i bolje. Sada ima trideset dve, i za nekoliko dana joj je rođendan, taj datum nikada neću zaboraviti. Jednostavno je urezan i ne postoji alkohol koji ga može izbrisati. I dalje osećam nešto prema njoj. Tijana je otvorila vrata i ušla.

          "Ćao tata."

          "Gde si mala? Šta ima?" Prišao sam joj i poljubio je u glavu, pomazivši je po kosi.

          "Imam danas kontrolni iz biologije." Rekla je pomalo zabrinuto.

          "Je l' si učila?" Pitao sam.

          "Jesam." Klimnula je glavom. Ostatak puta smo ćutali. Škola se nalazila relativno blizu njihove zgrade. Izašla je, podigla ruku, ja dodao gas i odvezao se.

          

          Ušao sam u stan, skinuo košulju, farmerke, otišao do ormara, i iz njega izvukao trenerku. Obukao se, i seo za računar. Proverio mail i naleteo na nove slike od Minje. Sada je na sebi imala samo belu majicu. U raznim pozama je defilovala po stanu. Listao sam slike polako, ovaj photo session mi se izrazito svideo. Izgledala je neverovatno. Ne znam šta je to sa devojkama u muškoj odeći? Počeo je da mi se diže. Slika za slikom je ispadala, na jednoj savršene grudi, na drugoj raširene noge, i čirokana, znate na šta mislim. Pomerila je "vezu" korak unapred. Ustao sam, skinuo trenerku i slikao ga u punoj erekciji iz više uglova. Prikačio telefon na komp i sa njega svukao sliku. Napravio mail i poslao ga. Ulogovao sam se i podigao noge na sto, čekajući Minju da se pojavi. Po ćoškovima sobe pojavila se paučina. Obično me ne mrzi da je skinem, ali sada sam je samo gledao kako se njiše na blagom vetriću, koji nemam pojma odakle dolazi. Nema je. U ovom trenutku mi je trebala. Minja je znala da me smiri, da mi kaže prave reči. Izlogovao sam se i uvukao u krevet.

          Riga je sedeo i motao buksnu. Parkirao sam se u kraj, pored puta. Trebali smo da isprepadamo nekoliko automobila i da se lagano vratimo. Zdravko je uspešno posao priveo kraju i pripalio je džok. Stisnuo sam dugme i spustio prozore.

          "Riga, brate, smrdećemo na to sranje, do jaja..."

          "Brate, vutra miriše, ne smrdi." Zakašlja se. "Nego." Njegovo "nego" je značilo da kreće da priča o sebi. Uvek bi se jadao, smatrao me je za najboljeg druga.

          "Ona moja kurva..." Misli na svoju ženu. "Sinoć se spremila, mislim, znam kod koga ide i za koga se spremila. I ja je pitam, pa gde ćeš sad? Ona tu nešto krene da mi vrda." Zastao je na trenutak, liznuo prst i ohladio buksnu, iz njega iscure ogroman oblak dima. 

           "Ja ti tu ustanem brate, i kažem joj; ideš kod onog tvog, jebača. A ona mi kaže... Nemoj da si tako vulgaran. 'Alo bre, pa ko se ovde jebe sa nekim likom, ti ili ja? Kako sam ja vulgaran?" Mislim da nije pojmio reč vulgaran u potpunosti. Dok je pričao mlatarao je rukama, žar sa vrha džointa pade mu u krilo. Nije ni primetio. Rukom sam krenuo da sklonim žar.

          "Riga, konju, gledaj malo." Mlatnuo sam po žaru. Tu se on nasmeja. 

          "Aaa, Veljo, hoćeš da me uhvatiš za kurac?! Znao sam da si peder." 

          Pogledao sam ga značajno. 

          "Da brate, samo se na tebe ložim." Nasmejao sam se i krenuo ka njemu, u nastojanju da ga poljubim.

          "'Ej, nemoj da me smaraš." Reče. Tu smo oboje krenuli nekontrolisano da se smejemo. 

          "E da, Ljilja iz kopirnice, hoće da se vidi sa tobom, evo, dala mi je broj telefona." Izvadio je ceduljicu iz džepa i pružio mi je. Ljilju sam veće neko vreme snimao, odlično izgleda. Crvenokosa.

           "Važi, zvaću je. Čudna je, što meni nije dala... ma nije bitno."

           Zdravko je na trenutak zaćutao i rekao: "Nego, gde sam stao?"

           "Kod Jelene." Jelena je, realno, bila preveliki zalogaj za Rigu. Ona je bila njegov najveći uspeh u životu. Bila je najbolja riba u kraju. Duga plava kosa, napućene usne, savršene grudi, duge noge i dupe koje lepi oči za sebe. I dalje je izgledala vrhunski. Večita misterija kako je on uspeo nju da nahvata.

          "I ja joj tu priđem i uhvatim je za kosu, krnem joj jezik u usta i krenem da je skidam. Ona se napalila, vidi se. A ona brate miriše, evo i sad mi se diže kad se setim." U meni je samo odzavnjala misao, da li čovek treba ovako da doživljava svoju ženu? Izbacio je flop kroz prozor.

          "I tu sam je odvalio! I pitam je, ono ulazim u nju iz sve snage, i pitam je, ko bolje jebe, on ili ja? I tu mi kaže, ti, ti, ti!" U glavi sam imao savršenu sliku ove scene. Tuga je padala po meni, kao jaka letnja kiša.

          "Svršila je, i ja sam svršio u nju. Ušla je u kupatilo... i kasnije... otišla je." Tu je spustio glavu. Ja sam ga potapšao po ramenu i izašao iz kola. Izvadio palicu i zaustavio prvi auto koji je naišao.

Kraj trećeg dela.

(Pisano uz Med Season - River of Deceit)