Ljubav

Četvrti deo.

          Zatrpan papirima, sedeo sam uvaljen u fotelju i plavom hemijskom štiklirao neke gluposti. Dosadno mi je. Izdržaću još malo, razmišljam da iscimam Ljilju. Očajnički mi treba seks. Istrpeću sve, sve mane, sve one male sitnice koje mi upadaju u mozak i u startu ruše bilo kakvu konekciju sa osobom preko puta. Posle ovoliko godina, polako počinjem da shvatam, da to što tražim, ne postoji. Čovek nekada jednostavno treba da se žrtvuje za viši cilj, a ima li višeg cilja od mogućnosti da ti jedna crvenokosa popuši. 

          Mrzim papirologiju, ali tu je dinar više, a navikao sam se na lagodan život. Imam i više para nego što mi treba. Živim sam, troškovi su mi minimalni, jedem jednom dnevno, u stanu mi gori samo jedna sijalica, televizor skoro da i ne gledam, pare odlazeo na vodu iz bojlera i poneko pivo.

          "Veljo, je l' si završio?" Iznad moje glave stvori se Mladen  - izdrkani šef.

          "Evo za minut."

          "Ok." Reče. On je jedan od onih koji ne žele nikome da se zamere, previše im je stalo do toga šta drugi ljudi misle. Nikako nije želeo da se ukalja njegova slika sveca, a bio je sve, samo svetac nije bio. Počevši od toga što vara ženu, na svakom koraku, što celu stanicu jebe u zdrav mozak, uključujući i jadnog Rigu koji ne zna da mu odgovori, jer je previše zbunjen ili u tom trenutku naduvan. Krati nas za pare, sigurno nešto mota ispod radara, jer konstantno obleće oko mene dok sređujem papire. Previše je namazan. Pravi glumac.

          Okrenuo se i otišao. Pogledao sam ga, a on u hodu izvuče gaće iz dupeta, nasmejao sam se.

          Stavio sam papire u fioku, sada sam ih lepo spakovao, jedan po jedan. Otišao sam do toaleta, stao ispred ogledala i namestio se. Uvukao košulju u pantalone, ispravio nabore, sredio frizuru. Na izlazu iz prostorije, kroz matirano staklo koje deli Mladenovu kancelariju od ostatka zgrade video sam njega. Mutio se, ali sam mogao da razaznam da glavu drži u dlanovima, zabrinuto. Njegovo vreme polako ističe, pašće. Šteta je što će sa sobom povući još deset nevinih ljudi.

          Kopirnica se nalazila u prizemlju. Spustio sam se i pojavio se na vratima. Ljilja je sedela zadubljena u neku knjigu. Čitala je. Naslonio sam se na štok vrata i neko vreme je posmatrao u tišini. Čak i ovako pogrbljena iznad knjige, izgledala je lepo. Kosa joj se u pravilnim valovima lomi o ramena. Iz kratke suknje izbijale su noge u crnim čarapama. Nakašljao sam se. Ona zalupi knjigu i trgnu se. Ugledavši me naglo pocrvene.

          "Ćao", izgovorio sam nonšalantno.

          "Ćao, uđi." Sada se malo sabrala. "Hoćeš kafu?"

          "Neću, hvala. Nego, Zdravko mi je prosledio tvoju cedulju..."

          Pomalo posramljena, stavila je ruku na čelo. 

          "Pa da... Ono..."

          "Je l' si raspoložena da odemo na kafu? Sad?" 

          "Jesam, naravno. Samo da se javim... da ću da izađem ranije. Čekaj tu... sekund." Otišla je u prostoriju pored. Kroz tanki zid od šperploče mogao sam da čujem žensko njakanje. Vratila se, i rukama namestila suknju. Izašli smo na parking, išla je pored mene i ćutala. Bili smo na nekoliko koraka od mog auta. Tišina je bila nepodnošljiva. Uporno sam tražio način da je prekinem. Okrenu sam se ka njoj i laganim pokretom ruke, okrenuo je ka sebi. Pomalo zbunjena, pogledala me je sjajnim crnim očima. Prišao sam joj i poljubio je. Usne su joj bile meke i vlažne. Koristila je jezik baš kad treba, ljubi se fantastično. To mi mnogo znači. Imao sam par veza gde jednostavno u prvom poljupcu vidiš da to nije to. Da niste jedno za drugo, da vam mozgovi drgačije klikću, mislim da je prvi poljubac presudan. Krenuli smo sve strasnije da se ljubimo. Naslonio sam je na auto, uhvatio sam je za dupe i krenuo polako da joj zadižem suknju.

          "Ej, nemoj ovde." Rekla je. Ja sam ćutao i nastavio. Posle dva, tri pokušaja prepustila se igri. Zadigao sam joj suknju i zavrnuo gaćice. Kažiprstom desne ruke razdvojio joj usmine i lagano gurno prst unutra. 

          "Ahhh..." Izdahnu. Spustila je ruku i uhvatila me. Muvala ga je levo desno preko pantalona. Levom rukom sam otvorio vrata, sklonio se od nje i ušao u auto. Oključao joj vrata i ona u polutrku ode sa druge strane auta. Na putu do mog stana drkala mi je, ujedno sebe dodirujući desnom rukom. Ćutali smo.

          Upali smo u stan i bukvalno uskočili u krevet. Noć je šarala naša tela, voleli smo se do jutra.

          Probudio sam se pre nje, ustao i seo za komp. Proverio mail i naleteo na poruku; Jedva čekam da te vidim, Minja. Otvorio sam folder sa njenim slikama. Listao sam fotografije neko vreme. Digao mi se. Možda je Minja to, to što tražim, a možda je i ona samo faza, možda me loži ovo, ovo dopisivanje. Imao sam osećaj da sve što radi radi sa smislom, kao da me poznaje ceo život. Vratio sam se do kreveta i stao iznad Ljilje. Držao sam ga u ruci i gledao nju. Crvena kosa se rasula kao krv. Izgledala je mistično, nekako nedodirljivo. Uspavana lepotica. Spustio sam se, uvukao se ispod čaršava i legao iza nje. Poljubio je u rame, cimnula se.

          "Ej", rekla je krajnje sanjivo. Zavukao sam ruku i prstima napipao vlažni procep. Uz njenu pomoć ušao sam u nju i ostali smo u tom položaju neko vreme, povremeno bi se pomerao napred, nazad, i ona bi se katkad pribila uz mene. U tom trenutku, sudar dva tela bi napunio prostoriju nekim opipljivim mirisom. Nas dvoje smo bili pijani od njega, nismo hteli da se ovo završi. Obglio sam je i sa obe ruke prihvatio njene grudi. Bradavice su stajale mirno, kao deca na školskoj priredbi. Zabadala mi je nokte u butinu svaki put kad bi ušao u nju, bol je neverovatno prijao. Ljilja... Moram da joj nađem manu, sve je ovo previše dobro.

Kraj četvrtog dela.

(Pisano uz Seal - Crazy)