Fascikle

          Ujed komarca mi je napravio ogroman pečat na sred obraza. Uporno sam se češao. Znam da to ne bi trebalo da radim, jer što se više češeš sve te više svrbi. Ali taj osećaj se može meriti samo sa par stvari u životu, to da drljaš po koži levo - desno, gore, dole, u krug... Nekako je ravno seksu, divan je to osećaj. Kasnije shvatiš da ti je na malom prstu malo duži nokat nego na ostalim prstima i onda sa njim urežeš iks preko novonastalog plika. Nas ljude loži trenje.

          Motel se nalazio na vrhu nekog brda. Pitao sam je:"Hoćemo ovde?" Ona je samo klimnula glavom, ja lupio po migavcu i cimnuo auto desno. Put se uvijao kao nekakva zmija. Na trenutak sam se setio Konana Varvarina... ne pitajte zašto. S vremena na vreme bih bacio pogled ka njenim nogama. Ima simpatična kolena. Kosa joj je mat crna, deluje mi nekako nestvarno. Stopila se sa mrakom. Samo lice puno pudera i ogromne trepavice izbijaju iz nje, progutala joj je usta, oči, nos... Ponovo sam krenuo da se drapam. 

          "Ej, nemoj više da se češeš." Rekla je, ujedno sklanjajući mi ruku sa obraza. Pogledao sam je i razvukao neprirodni osmeh.

          "Što da se ne češem?" Pitao sam.

          "Napravićeš ožiljak." Izgovori sramežljivo. Zaustavio sam auto i još jednom mahnito krenuo da trljam po obrazu. Napokon, osetio sam krv na prstima. Uspeo sam.

          Na recepciji je mlađi dečko. Po licu i retkoj bradi rekao bih da ima dvadesetak godina. Glava mu je nabodena na dugački vrat. Naslonio sam se na pult i pitao za sobu. Izdiktirao mi je cene, ja prihvatio najjeftiniju soluciju i zgrabio ključ. Ona je ćutke išla iza mene, gledajući u pod. Zastao sam pored frižidera sa pivom i izvukao dve limenke.

          "Stavi to na račun." Dobacio sam klincu na recepciji. Klimnuo je onom glavom i upisao nešto hemijskom. Na vratima lifta je okačena cedulja na kojoj piše - Ne radi. Krenuli smo lagano stepenicama. Ona je prišla i okačila mi se o ruku. Htela je da izgledamo kao par.

          Soba je okrenuta ka gradu. U daljini se naziru svetla. Trepere i kreću se. Napipao sam prekidač i cveće sa tapeta pade na mene. Sve je odisalo kičom. Braon tepih, žućkaste zavese i sivkasto bela posteljina. Spustila je svoju crvenu torbu na krevet, zatim je sela i zavukla obe ruke u nju, uporno tražeći nešto. Ja sam lutao po sobi ispijajući velike gutljaje piva. Na trenutak sam zastao i izbuljio se u šare na zidu. Imale su najčudniji patern. Nije bio uobičajen, shvatio sam da u njemu nema nikakvog pravila. Sve je bilo nekako nabacano, bez cilja. Boje su se mešale bezvoljno. Linije su se kretale same za sebe, sekući se na neshvatljivim mestima. Izgubio sam se u ovom ništavilu. Iz konfuzne magle njen glas me povuče nazad.
          "Ej, dođi." Rekla je, nameštajući se. Potegao sam gutljaj i protresao glavom.
          Prišao sam i desnom rukom otkopčao šlic. Izvadio sam ga i ona mi navuče kondom.

          Sedeo sam pored prozora, autobus je lomio krivine, jednu za drugom. Auto sam jutros odvezao kod majstora. Nadam se da nije neki veći kvar. Nisam baš nešto pri parama. Pacijenata je bilo sve manje. Izgleda da im ne pomažem. Gurnuo sam teška vrata i ušao. Sva ova belina mi neverovatno smeta. Zidovi su besmisleno čisti. Fali koji grafit da unese poentu. Ovi zidovi mi ništa ne govore. Ordinacija mi se nalazi na trećem spratu. Ušao sam u lift i nasmejao se, ne znam zbog čega. Po ustima sam muvao nekakvu žvaku.
          "Zdravo." Rekoh Kristini.
          "Zdravo. Kako ste danas?" Rekla je kroz osmeh. Jebao bi' je. Turpijala je nokte i blenula u neki modni magazin. Klasika. Kristina je moja sekretarica.
          "Dobro je..." Rekao sam nezainteresovano.
          "Čeka vas Pavlović."
          "Ko?" Pitao sam zbunjeno.
          "Pa Pavlović... znate?" Gledala me je bledo.
          "A da, izvini..." Odmahnuo sam rukom. "Loše sam spavao." Istina je da nisam uopšte spavao. Celu noć sam pio i tucao. Nekako sam uspeo da se jutros istuširam i sebi nalupam par šamara ispred ogledala. Ujed komarca je izbledeo. Ostavio je za sobom malu krastu. Konstantno sam je skidao puštajući krv da ponovo poteče.
          Pavlović je sedeo duboko uvaljen u kožnu fotelju. Ušao sam i seo naspram njega. Uzdahnuo sam. Jedan, dva, tri... krećem: "Kako je danas Marko?" Izgledao je opušteno.
          "Dobro je. Kako ste vi doktore? Ne izgledate baš sveže." Reče i prođe rukom kroz kosu.
          "Odlično sam." Da li je psihijatar doktor? Da li sam ja doktor? Ej, zamisli... doktor.
          "Kako je bilo na sastanku. Jesi li rešio onaj problem?" Pitao sam, zatim sam ustao i iz prve fioke stola izvukao fasciklu. P, p, p, evo ga - Pavlović. U gornjem desnom uglu njegovog kartona nacrtan je mali kurac. To nacrtam kada pacijent ima probleme sa ženama. A Marko Pavlović, direktor eksport - import kompanije, ima taj problem.
          "Doktore, ova tvoja... Kristina. Je l' ima dečka?" Pitao je trljajući ruke.
          "Marko, šta smo pričali; lepo, bez ikakvog ustručavanja, priđeš i pitaš. Strah smo eliminisali?" Napravio sam ozbiljnu facu. A zatim upisao u karton - još uvek se plaši.
          "Koji je danas datum?" Pitao sam ga.
          "Petak. 14. maj."
          "Šta ste upisali to?" Pitao me je zabrinuto.
          "I? Pričaj." Presekao sam. "Kako je bilo na sastanku?" Pogledao sam ga pravo u oči.
          "Bilo je odlično!" Izgovori euforično. "Sve je bilo kako treba. Ono... poljubili smo se na kraju večeri."
          "Bravo." Rekao sam. Ljude treba hvaliti i ohrabrivati. "Je l' si spavao?"
          "Da, po prvi put u zadnjih dva meseca. Ono... čim sam dotakao krevet zaspao sam."
          "To je dobro." Promrmljao sam.
          "Pričaj." Rekao sam odlučno.
          "Ok. I dođem ja kod nje..."

          Pokupio sam auto i platio. Srećom nije bio veliki kvar. Častio sam sebe flašom vodke i lagano jezdio mokrim ulicama. Izvadio sam telefon i okrenuo broj dame, za koju sam smatrao da mi večeras može pomoći. Da, navučen sam na kurve. Ne vidim šta je tu loše. Jednostavno, nekada sam verovao u ljubav. Desila mi se jednom. Sada sam uživao u bezglavom seksu. Osetio bi se živim svaki put kad bih izvadio pare i platio. Tu je prestajala naša ljubav, tu je počinjao posao. Istog momenta kada bi se novac našao u njenoj ruci ja bi zamišljao drugu. Kako li će sledeća izgledati?

Kraj prvog dela.

(Pisano uz The Black Keys - Things Ain't Like They Used To Be)