Ljubav

Šesti deo.

          Buksnu na izdisaju, držao je labavo. Klatila se levo - desno u njegovoj opuštenoj šaci.
          "I brate, ja dođem na snimanje..." Pokušavao je da izvuče još koji dim, žar se opasno približio njegovim ispucalim usnama.
          "Riga, brate, izgorećeš se! Nemaš tu ništa više." Rukom sam pokazao ka flopu.
          "Brate, ko se nije kartona napušio... nije ni duvao." Blago se nakezio.
          "Nego?" Upita.
          "Snimanje." Uvek glumim sidro našeg razgovora. Držim nas prikovane za tlo.
           "Da, da, snimanje. I kažem ti... dođem ja na snimanje. I čekam da krenemo. Pripremao sam se, ono... nisam ga drkao par dana. Hteo sam da sve bude u fulu." Zastao je na trenutak i iz sebe izbacio ogromnu šlajmaru. Sedeli smo na terasi. Oslonio se rukama o gelender i nekoliko sekundi gledao pljuvačku kako besmisleno pada. Zatim se vratio i uvalio u stolicu na rasklapanje.
          "Kad ono, dolazi koleginica." Nastavio je. "Ja odmah vidim da joj nešto nije u redu. Vidim da je smorena. A ona se obukla do jaja! Neke mrežaste čarape, neki korset, nabudžila sise... ma brate... i ono, ja joj priđem i pitam je je l' sve ok? Ona kaže jeste, sve je kul. Pitam ja Slavka, Slavko... šta planiraš, je l' prvo pušenje, a?" U tom trenutku je ušla Tina.
          "Riga, ja sad idem. A ti?"
          Pogledao ju je značajno. "Samo da završim priču i krećemo."
          "Ok." Dobaci ona. "Ćao Veljo." Reče.
          "Ćao." Rekao sam i nehajno odmahnuo rukom.
          "A majmune, ne hvališ se?" Ispalio sam.
          Riga se samo nasmejao.
          "I ono, namestim se ja, nadrkam ga. Slavko drekne akcija, ona krene da mi puši, i brate, ono... gledam je, vidim... plače. Ja se smorio. I stanem." Često, naduvan, pričao mi je o svojoj glumačkoj karijeri. Nekoliko godina, pre nego što je upoznao Jelenu, snimao je porniće. Stalno mi se žalio kako je mogao da uspe. Kako mu je malo falilo da ode u inostranstvo. Nekoliko puta sam pokušavao da iz njega izvučem - koje mu je bilo "umetničko" ime. Nikada mi nije rekao.
          "Znači brate, celo snimanje, a snimali smo nekih dva sata, ona je stalno plakala. Pa mi stanemo, ono, ja je smirujem... ona plače kao kiša. Kad prestane, ja ponovo krenem i pet minuta kasnije, ona ponovo." Mlatio je rukama.
          Tina se stvorila iznad nas, pokucala je na staklena vrata terase. Riga se okrenuo i videvši je reče: "Brate, moram da palim."
          "Srećno." Dobacio sam. Iskreno, ne znam zbog čega sam ovo izgovorio.
          "Eee, da." Reče. "Mladen napumpao neku klinku. Sad ga jure neki čobani, hoće da ga peglaju. Ta klinka neće da abortira, ma brate... Španska serija. Pričaću ti... odoh"
           Izdrkani šef je pao. Imao sam neki predosećaj da će se ovo desiti.
          Ustao sam i izvukao telefon iz džepa. Uključio ga. Nekoliko sekundi kasnije stiglo mi je par poruka. Dva propuštena poziva i dva sms-a od Ljilje. Naslonio sam se na zid i okrenuo broj.
          "Halo."
          "E", rekao sam.
          "Pa gde si ti? Što si nedostupan?"
          "Kod Katarine sam na rođendanu, sad krećem kući. Stan joj je kao bunker, nigde nema dometa. Evo sad sam na terasi."
          "Aaa, pa što mi nisi rekao da ideš?"
          "Zaboravio sam."
          "Je l' se vidimo večeras?" Pitala me je, euforija je drmala njene glasne žice.
          "Pa... ajde, za deset minuta sam kod tebe... pa idemo kod mene."
          "Ok. Čekam te."
          Kiša se smirila. Kapi pravilno padaju sa ivice gelendera. Grad se teško nazirao, nekakva crna magla se spustila. Uvek sam se tripovao da kiša pada zbog nekoga. Tačnije, zbog nečije tuge. Uvek kada krene, zapitam se, možda je ovo moja kiša, možda zbog mene pada? Jedne se dobro sećam, ta je definitivno bila moja. Osetio sam to.
          Ušao sam unutra i očima potražio Katarinu. Stajala je na sred sobe. Igrala je. Prišao sam joj i lagano joj dodirnuo rame.
          "Ej, ja idem." Rekao sam. Pogledala me je nekim čudnim izrazom. Mislim da ne postoje reči koje bi taj izraz mogle da opišu, a on ti kaže sve. Krenula je da me isprati. Na putu ka vratima, mislio sam samo na nju. Setio sam svakog ćao, zdravo, vidimo se, čujemo se sutra. Setio sam se svakog poljupca na mojim vratima, svakog poljupca ispred njene kuće. Svih tih rastanaka kada sam znao da ćemo se sigurno videti. A sad... Ne znam šta će biti.
          "Ej." Rekla je tiho. "I?"
          "Ne znam. Šta smo radili? Što smo lutali i jeli govna?" Pitao sam je, čekajući odgovor pružio sam ruku i ovlaž joj dodirnuo mali prst.
          "Ponos." Poljubila me je u obraz i zatvorila vrata.

*

          Lilja je čvrsto spavala. Izvukao sam se iz kreveta i izašao na terasu. Poluprazna flaša vodke, od pitaj boga kad, stoji lepo ušuškana između osušene muškatle i starih patika za fudbal. Otvorio sam je i potegao dobar gutljaj. Prija! Ovo je jutarnji šamar. Šamar koji te tera da razmisliš, da se zapitaš. Šta sad? Kako izaći iz ove situacije? Ovako: moram Liju da otkačim. Jedino što me vezuje za nju je seks. Početak je bio zanimljiv, sada mi je već dosadno. Nekoliko nedelja smo "zajedno" tj. jebemo se nekoliko nedelja. Otpio sam još jedan muški cim i vratio se u stan, landarajući karom tamo - 'amo.
          "Ljiljo... Ljiljo..." Drmusao sam je. "Ljiljo, 'ajde budi se. Moram da krenem na posao."
          "Ej" Promrlja pospano. "Pa ti danas ne radiš."
          "Ma sad su me zvali, nešto im trebam... da sredim neke papire."
         "Pa zar ne mogu bez tebe? Mislila sam da budemo danas zajedno." Snimivši moj mlohavi kurac, polako je rukom prešla preko njega. Znao sam, ako nastavim igu, biće teže izaći iz svega ovoga.
          Ustao sam i našao farmerke. Navukao ih i napravio ozbiljnu facu.
          "Uvek si raspoložen za jutarnji... šta ti je?" Pitala me je kroz osmeh. Sada kroz svetlo koje dolazi kroz rupice na roletnama, jasno sam video nju. Crvenkasta kosa, sada mi je izgledala nekako bledo.
          "Ej, ne mogu ja više... ovo." Rekao sam, pokazujući rukama ka njoj, krevetu, zidovima. Nikada nisam znao da prekinem "vezu". Nisam znao šta treba reći. Uvek bi na kraju krenuo da vilenim i da se derem. Uporno optužujući nju da je kriva za sve.
          "Sad sam u takvom periodu, ne treba mi niko."
          "Kako to odjednom?" Pitala me je krajnje zbunjeno.
          "Ne znam." Rekao sam sležući ramenima.
          Iskočila je iz kreveta i mahnito krenula da traži svoje stvari po sobi. Sinoć smo upali u stan i krenuli da se skidamo s vrata. Šorts joj je bio na ulazu, gaćice kod stočića, brus u kuhinji.
          "Isti si kao i svi! Govnaru jedan!" Nisam mogao da se ovde ne nasmejem. U toj mili sekundi, nešto je u njoj  kvrcnulo i sada me mrzi.
          "Šta se smeješ, koji kurac?" Buknula je kao Molotovljev koktel.
         Okrenuo sam se dohvatio flašu, u pokušaju da ispadnem što veći ker pitao sam je: "Hoćeš malo votke?" Ne želim da pomisli da ću se predomisliti. Ne želim pozive, ne želim da glumim da mi je teško. Mudro je ćutala. Uporno je pokušavala da zakopča brus, prišao sam i krenuo da joj pomognem. Nevoljno je pristala. Vidim da je mnogo teže zakopčati ga nego otkopčati, makar meni. Dupe joj izgleda savršeno u ovom uskom šorčiću. Spustio sam ruku u ščepao je za guz. Zverski se okrenula i opalila mi šamar. Opet sam se nasmejao, podigao flašu i nategao. Ako postoji karma, žestoko će se obrušiti na mene. Podmetnuće mi nogu kada se najmanje budem nadao. Zalupila je vratima koliko je imala snage. Seo sam na ivicu kreveta i ispio poslednje kapi.

          Dan sam proveo zakucan za TV. Večeras dolazi Minja. Do sada smo se videli dva puta. Poslednji put je provela nedelju dana kod mene. Uzeo sam kraći odmor tad. Nismo ni izlazili iz stana. Prva dva dana smo se jebali, a ostalih pet lagano vodili ljubav. Prvi put kada je došla, palo je klasično upoznavanje. Šetali smo se, držali za ruke i ljubili kao tinejdžeri. Znate onaj osećaj, kada se ljubite dva sata, i onda vas boli stomak, na neki čudan, ali prijatan način. Mrak je lagano pokrio grad, još par sati i tu je. Riga mi je u međuvremenu poslao poruku: "Večeras Tina pada!"
          U blagom polusnu, zverao sam u prazno. Beeep, beeep, ciknu telefon. Nepoznat broj je sevnuo na displeju. Uspravio sam se i nakašljao: "Halo"
          "Halo, ja sam."
          "Katarina? Reci." Srce je krenulo mahnito da lupa, tačno sam osetio kako mi pomera grudi.
          "Moramo da se vidimo. Je l' možeš večeras?"
          "Ne mogu večeras."
          "Što?"
          "Čekam nekog prijatelja. Treba u jedanaest da stigne na aerodrom."
          "Samo na pola sata... molim te."
          "'Ajde. Gde?" Rekao sam nevoljno.
          "Doćiću ja kod tebe."
          "Ok."

* 

         "Juče smo se kod Katarine odvalili... a?" Proturi Riga. Uspeo je Tinu da namami na drugi sastanak. Kajla vutra je odradila veći deo posla.
         "Meni je bilo...baš lepo. Samo me je Nemanja smarao kad sam došla kući." Nemanja je Tinin dugogodišnji dečko, žive već neko vreme zajedno.
        Nadajući se da će večeras vratiti Jeleni milo za drago, Riga je obletao oko Tine. Osećao se živim. Totalno samouveren, skakao je levo - desno, motajući buksnu za buksnom.
          "Tina, je l' se sećaš... prvi put kad smo se upoznali?"
          "Ne." Rekla je nesvesno, držeći glavu u rukama.
          "Onda kod Velje. Je l' se sećaš?" Pitao je umiljatim glasom.
          "Ne... Riga ja ne mogu više. Kako ću ja da odvezem auto kući?"
          "Ja ću da ga odvezem." Reče ponosno.
          "Joj, ne mogu... Nemanjin je auto. Šta ako vidi... da si ti doterao auto?"
          "Ma neće da vidi."
          "Videće, malo pre me je zvao... čeka me." Rekla je tiho. Uporno je pokušavala da se unormali. Osećala se čudno, jako čudno, ali joj je ipak mozak radio perfektno.
          "Riga, idem kući." Rekla je odlučno.
          "Ej, nemoj..." Tina je okrenula ključ, nesigurno dala gas i krenula.

           Riga je otvorio ulazna vrata. Trudio se da ne pravi buku, sin i ćerkica spavaju. Ušao je u spavaću sobu i upalio svetlo. Krevet je bio prazan. Znao je gde je Jelena. Zna kod koga je. Bes je pao na njega kao gomila snega sa kraja krova. Ubiću ga, ubiću ga, ubiću i nju i njega! Konstantno mu je odzanjalo u glavi. Njega je prvi put video na školskoj priredbi. Ćerka je glumila Snežanu. Jelena i on su kao primerni roditelji došli na predstavu. Burno su aplaudirali na kraju. Dva reda ispred sedeo je lik, koji se konstantno oketao i gledao u Jelenu, ona mu se smeškala. Tada je već duže vreme znao da Jelena ima nekoga. Ona mu je to i rekla. Kasnije, Jelenu je pokupio on. Sećam se toga, sutra dan je došao na posao i ceo dan preplakao. Zapisao mu je registaciju i pustio je kroz kompjuter. Izvesni Dragan Janković. Riga ga je dugo uhodio, da bi se posle nekog vremena "pomirio" sa tim, i rešio da posveti život deci. "Brate, samo da se probudim pored nje. Samo mi to treba." Govorio mi je.
          Iz bifea je izvukao flašu rakije, otpio je dugačka dva gutljaja. Svi ti porazi, sada su mu pomutili um. Zgrabio je pištolj i u šaržer ubacio, simbolično, dva metka. Istrčao je iz zgrade, uleteo u auto i krenuo. Na obližnjoj raskrsnici, zaustavio se na crvenom svetlu. U kolima preko puta video je nju i njega. Smeškali su se. Vraćao ju je kući, kakav kliše. Spustio se ispod volana i čekao da prođu pored. Rukom je čvrsto stegao pištolj. Svi njegovi pokušaji da ostane dosledan svojoj gluposti su pali u vodu. Ovo sigurno nije bilo najbolje rešenje, ali se trenutno u njegovoj glavi nametalo kao jedino. Podigao je flašu i još jednom dobro potegao iz nje. Leteo je krivudavim ulicama. Nekoliko blokova kasnije, zaustavio se ispred njegove zgrade i ugasio auto.

*

           Sat pokazuje pola jedanaest. Katarine još nema. Rešio sam, neću je čekati. Minja mi je pre par minuta poslala da svakog trenutka treba da sleti. Uzeo sam ključeve sa stola i krenuo da se spuštam niz stepenice. Opet me je ispalila, opet sam izigran. Ponovo to, ponovo ona, ponovo laži i obmane. Ostala je još jedna serija stepenica kada se ispred mene stvori Katarina.

          "Ej, izvini što kasnim." Rekla je kroz blagi osmeh.

          "Ma sisaj ga! Ceo jebeni život to radiš!" Pomerio sam je rukom i krenuo dalje da se spuštam.

          "Šta radim? Nisam mogla ranije... ej, stani!" Potrčala je za mnom. Naglo sam se okrenuo i rekao: "Šta hoćeš od mene? Ne razumem!" Nakostrešio sam se kao mačka, koja pokušava da izgleda što veće ne bi li oterala opasnost.
          "Volim te." Rekla je, rukama se lupivši po bokovima. U tom trenutku sve je stalo. Jasno sam video kako mi dah napušta telo, kako je sve odjednom mutno. Kako se boje razlivaju. Poljubio sam je.

          Lagano smo se popeli uz stepenice i stvorsmo se ispred mog stana. Ponovo smo se poljubili i tiho sam izgovorio: "Jebem ti mater" Kaća se nasmeja i gurnu vrata, tako da se ona otvoriše i svetlo iz hodnika jurnu u moj krevet. Ćutali smo neko vreme. Pokušavao sam da zavirim duboko u nju.
          Toliko neprespavanih noći, pitajući se - da li nekad pomisli na mene? Sada iz ove perspektive, možda je i razumem. Mladi smo bili. Trebao joj je neko pored koga će da se oseti sigurno, nekakva očinska figura ili jebem li ga šta.
          "Nećeš ići na aeorodrom?" Pitala me je, prstima mi prolazeći kroz kosu. Imam neki predosećaj da će me ponovo zajebati, da ću ponovo biti taj koji će da pati. Da li je Minja zaslužila ovo?
          "Neću." Izgovorio sam. Zgrabio sam je za kosu i lagano je poljubio u vrat.

*

          Njegov auto se pojavio na ćošku. Videvši to Riga je repertirao pištolj. "Sada si moj." Spustio je sebi niz bradu. Ceo je treperio. Bes je bio nesavladiv. Lomio ga je nemilosrdno, kao ogromni talasi drveni čamac. Mislio je samo na jednu stvar, samo jednu stvar je priželjkivao - želi samo da povuče oroz. Istrčao je na ulicu i stao sa strane. Dragan je parkirao auto. Bolji je od mene, mislio je Riga. Pogledaj ga kako se kreće. Pojavio se iza njega i viknuo: "Ej!" Ovaj se okrenuo, a Riga opali dva metka. Prvi ga je pogodio direktno u grudi. Tihu noć uprlja zvuk. Drugi ga je pogodio u vrat. Mlaz krvi izlete iz njega. Pao je na sred ulice. Cimnuo se par puta, a onda se smirio. Jedna ruka mu je bila na grudima, trudio se da zaustavi krvarenje, mozak i u takvim trenucima se drži za poslednju slamku. Riga je ugurao pištolj u unutrašnji džep svoje jakne i potrčao prema autu. Osetio se euforično. "Jebo sam mu kevu!" Vikao je i rukama lupao po volanu. Iz njega su izbijali neljudski krici. Celo telo ga je svrbelo. Nije se skoro osećao ovako. Dlanovi se znoje, pluća su nekakvom grču, svaka dlaka na telu stoji u stavu mirno. Osećao se kao dete koje dobije igračku koju čeka godinama. Želeo je celom svetu da se pohvali.

          Sabr'o se i lagano otvorio vrata stana. Na licu mu se pojavi blagi osmeh. Taj osmeh izgleda zverski. Ušao je u spavaću sobu. Jelena se spremala da legne, oblačila je spavaćicu. Pojavio se iza nje, zastao i ispustio ogroman uzdah.

         "Idi Zdravko, uplaši me!" Reče Jelena. Ruku je stavila na grudi, osećajući kako joj srce lupa. Riga je samo ćutao i gledao je pravo u oči. Njegov ludački sjaj joj je parao zenice.

          "Ej, šta ti je? Što si tako čudan?" On je samo ćutao. Prišao joj i polako je poljubio. Desnu ruku zavuče ispod njene spavaćice. Nabasao je na Jelenine ogromne grudi. Ona je prebacila ruku preko njega i Riga je polako spusti u krevet. Lagano je ušao u nju, ona zastenja. Gledao ju je. Celu ju je progutao očima. Rukama je konstantno prelazio preko njenog tela. Idući gore dole. Tuga iz njega ispade u vidu dve suze, koje padoše Jeleni na obraz. Primetivši to upita ga: "Šta ti je?" Riga je ćutao i u kratkim trzajima ulazio u nju.

          Iz čista mira viknu joj u facu: "Ubio sam ga!" Nekoliko sekundi je bila u šoku, a zatim je krenula da se otima.

          "Zdravko, sići sa mene! Pusti me." Uporno je pokušavala da ga zbaci sa sebe. Riga je sve jače ulazio u nju, ne obraćajući pažnji na njene prste u njegovim očima, na to što ga je čupala i udarala koliko je imala snage. Obavio je ruke oko njenog vrata i stego ih.

          "Šta je sad?" Reče i još jače je stegnu. Jelenino lice je poprimilo čudnu plavičastu boju, njeni pokušaji da se odbrani su bili sve slabiji. U jednom trenutku se smirila. Riga je nastavio da ulazi u nju sve brže i brže. Nekoliko zamaha kasnije svršio je. I dalje ju je držao za vrat i stiskao je koliko je imao snage. Reka suza krenula je niz njegove obraze. Zatim se nadvio nad njom i rekao tiho: "Nije mi žao, kurvetino jedna."

          Podigao je njeno beživotno telo i poljubio je u blede usne. Izašao je iz stana spustio se niz stepenice, noseći Jelenu na leđima. Otvorio je suvozačeva vrata i polako je spustio u sedište. Zatim je seo, dao gas i odvezao se.

          Na prvom praznom parkingu stao je. Izvadio je pištolj iz kasete i spustio cev sebi u usta. Nekoliko sekundi se premšljao i na kraju je povukao oroz sa mišlju - Riga, ti nikada pička nisi bio.

Kraj

(Pisano uz EKV - Budi sam na ulici)