Fascikle

Drugi deo.

          Zaustavio sam auto. Njih četiri su zujale trotoarom. Stisnuo sam dugme i prozor lagano skliznu.

          "Dobro veče." Rekao sam kroz smešak. Jedna od njih priđe autu i nasloni se rukom na prozor. Dugačkim crvenim noktima lupkala je po tapacirungu. Na ruci joj je bilo i previše narukvica. Ne bih voleo da mi tom rukom drka, previše bi zveckalo.

          "Reci momak." Rekla je ispustivši iz sebe kolut dima. Zatim se izvila i u sekundi se njeno lice stvorilo ispred mog. Naslonjena na laktove gledala me je u oči. Rumenilo na obrazima i zelenkasti kreon su iz mene izvukli glas: "Izvini." Mahnuo sam rukom, otvorio vrata i izašao iz kola. Sada sam se osećao moćno. Eto, njih četiri, tu su za mene. Mogu da biram. Prvu sam već otpisao, delovala mi je najiskusnije, a iskustvo nije nešto što se ceni kod kurve. Večeras sam raspoložen za neko maženje. Neki čudan dodir. Vratio sam se na sekund do auta i iz njega izvukao polupraznu flašu vodke. Otpio sam gutljaj i cimnuo ka njima.
          "Hoće neko?" Pitao sam. Iskusna je pružila ruku i ščepala flašu. Dobro je potegla iz nje. Zatim je protresla glavom tako da je sav onaj nakit na njoj poče da zveči. Odvratan je to zvuk. Potom je pružila vodku ka ostalim devojkama. Prva do nje uze flašu i sa nekakvom zebnjom kratko cimnu. Delovala mi je nekako nevino. Zakašljala se. Levom rukom se potapšala po grudima. Ostale devojke se nasmejaše.
          "Šta ti je Vanja?" Kroz smeh upita je jedna od njih.
          "Šta se smejete?" Ponovo je krenula mahnito da kašlje. "Ne volim vodku!" One su se i dalje kikotale.
          "Tina?" Pružila je flašu desno od sebe. Tina cimnu gutljaj i to uradi i devojka pored nje, bez ikakve grimase. Usledila je kratka tišina. Gledao sam ih pomno. Zatim puče: "Koju hoćeš?" Reče Iskusna.
          "Nju." Pokazao sam ka Vanji.
          "Ok." Rekoše one u glas i kao po komandi kretoše. Vanja je gledala u pod i dalje pokušavajući da udahne bez onog odvratnog grebanja u grlu.
          "Je l' si dobro?" Pitao sam.
          "Jesam..."
          "Hoćemo?" Pružio sam joj ruku.
          "'Ajmo." Rekla je. Otišao sam sa druge strane auta i otvorio joj vrata (glumim džentlmena). Ona je ušla, sela i prekstila noge. Njene koleginice su lagano njihale dupetima. Glasno su se smejale dodavajući se vodkom. Pretrčao sam preko haube i ušao u kola. Vanja se nasmeja, stavivši ruku na usne. Ima prelepe prste. Dugački su, sa pravilnim noktima. Beli lak i crvenkasta usta su naterali krv da struji brže.
          Uključio sam radio i lagano krenuo.
          "Idemo kod mene." Rekao sam.
          "Ok." Klimnu glavom. Iz torbe je izvukla ogledalce i sjajom prašla preko gornje usne, uporno se pućeći svom odrazu.

          Na ulazu u zgradu uhvatio sam je za dupe. Njeno meso u mojoj šaci je istog momenta promenilo, trenutni, mentalni skop. Okrenula se i pogledala me značajno.
          "Hoću da mi popušiš u liftu." Šapnuo sam joj. Sada mi nije bi potreban čudan dodir, sada, njeno meso znači seks.
          "Pa ne znam..." Rekla je. Njena neodlučnost mi je izmamila osmeh.
          "Što ne znaš?" I dalje sam je držao za dupe. Pribio sam je uz sebe i poljubio je u vrat.
          "Pa ne znam..." Ponovo ispade iz nje. Uhvatio sam je za ruku i njenom otvorenom šakom prešao preko mojih pantalona.
          "A sad?" Ponekad volim ovakav seljački nastup.
          "Ne znam... 'ajmo lepo... da uđemo." Rekla je.
          Lift se lagano zaustavio i ja povuče teška vrata. Ušli smo, lupio sam po broju sedam. Istog momenta sam otkopčao šlic i izvadio ga. Mlatarao sam njime levo - desno. Osećao sam se glupo, ali mi je ipak sve ovo neverovatno prijalo.
          "'Ajde..." Cimnuo sam glavom ka njemu. Nevoljno je čučnula i krenla da ga drka. Podigla je glavu i pogledala me: "Daj kondom."
          "Ej, ne treba ti... ja sam doktor." Rekao sam i glasno se nasmejao. Ustala je i okrenula mi se leđima, tako da mi dupetom dodiruje vrh glavića. Pomerala se i polako navlačila, kara mi je išla gore - dole preko njenog zategnutog dupeta. Iz torbe je izvadila kondome, zatim se okrenula na trenutak i pogledala ga. Verovatno je gledala koje je veličine. Ponovo je čučnula i zubima otkinula ivicu kesice.
       
          Ležao sam pored nje, gurajući je nogom na drugu polovinu kreveta.
          "Kako jebe tvoj makro?" Pitao sam.
          "Makro?" Pogledala me je isčuđeno. Podigla je obrve simpatično. Lepa je. Ima pravilne crte lica i mali prćasti nos.
          "Traljavo." Rekla je.
          Ne znam zbog čega, ali mi je bilo drago zbog toga.
          "Čime se ti baviš?" Pitala me je.
          "Ja sam doktor." Rekao sam.
          "Daj ne laži... doktor? Kakav doktor?"
          "Psihijatar."
          Naslonila se na laktove i nasmejala se.
          "Ložiš se na kurve doktore?" Reče smeškom.
          Ispružio sam desnu ruku i dohvatio svoje pantalone. Zavukao sam prste u džep i iz njega izvukao deset evra. Prešao sam preko njenog lica novčanicom.
          "Čime se ti baviš?" Pitao sam je retardirano razvukavši facu.
          "Pa... ne znam da li da ti kažem..." Lagano se spustila i jezikom mi dodirnu vrh glavića.

*

          Kristina je sedela uvaljena u fotelju. Klatila se napred, nazad.
          "Dobar dan. Kako ste danas?" Pitala me je.
          "Dobro je... Farbala si se?" Nisam mogao da ne primetim. Bila je smeđa, sada je izrazito crna.
          "Da. Malo..." Nasmeja se dečije.
          "Je l' ima nekog unutra?" Rukom sam pokazao ka vratima.
          "Ima... Tu je..." Pogledala je u svesku ispred sebe. "Tu je Jasna Ivanović."
          "Koliko dugo me čeka?"
          "Ne dugo... nekih desetak minuta."
          "Ok."
          Ušao sam u prostoriju bez reči. Na ulazu sam namestio alarm na četrdeset minuta. Već duže vreme imam ovu krntiju od alarma. Nekako sam se navikao na njega. Zvuk koji se oglasi na kraju je divan. Čuje se neki akord, lagano odsviran prstima. Tačno se mogu čuti jagodice kako prelaze polako preko žica.
         Jasna je sedela u fotelji zagledana u fikus. Rukom je dodirivala listove. Videvši mene trgnu se, kao iz nekakvog transa.
          "Dobar dan doktore."
          "Zdravo Jasna. Kako je?" Pitao sam je. Ona spusti glavu i uzdahnu.
          "Sve je isto... Ništa se nije promenilo. Mislim... pomogli ste mi malo." Zatim je stavila ruku na čelo. Izgledala je umorno. Konstantno je cupkala, kao devojčica kojoj se očajnički ide u toalet. "I dalje snovi. Isti..."
          Prečešljao sam kartone i naleteo na njen. Karton je bio prazan. Zašto je prazan?
          "Pričajte..." Naslonio sam se rukama na kolena.
          "Svako veče me sahranjuju. I ja sam tu. Stojim... i vidim sebe... i vidim ljude... ali sam mlada, jako mlada. Devojčica sam." Tu je zastala i pogledala me.
          "Nastavi." Rekao gestikulirajući rukom.
          "Sahranjuju me u haljini za maturu. Dobro se sećam te haljine. Birala sam je sa mamom. I mama je tu... živa je. Bojim se i da zažmurim... svaki put ta scena. Prepisivali su mi lekove za spavanje, ali se plašim da ih pijem. Bojim se da ću umreti u snu."
          "Da li ste i sada uplašeni?"
          "Jesam. Doktore... ja ne mogu više ovako." Reče rendavim glasom.
          "Biće sve u redu..." Promuvao sam.
          "Kažete da je vaša majka tu?"
          "Da. Tu je, gleda me... ali ne plače. Mirna je. Nekako je daleko... kao da nije tu, nego na nekom drugom mestu."
          "Kakav ste odnos sa majkom imali?"
          "Jako korektan. Volela sam je..."
          "Kada su krenuli snovi? Kada ste shvatili da ih sanjate redovno?"
          "Pre nekoliko meseci... šest, sedam. Ne znam tačno."
          "S' kim živite?" Pitao sam.
          "Bojim se odbijanja, bojim se da ću ostati sama..." Nastavila je. Zatim je ustala protegla se i ponovo se uvalila u fotelju. Pogledala me je i pitala: "Doktore, je l' sam ja normalna?"

Kraj drugog dela.

(Pisano uz Mad Season - Long Gone Day)