Kratko

          Kada čovekom ovlada srce, tada nastaje haos. Na vama je da taj haos kanališete. Sve sam zaboravio.

Tattoo

          Gurnuo sam vrata, zvonce se oglasi. Crriinggg... Na zidovima su bile okačene slike tetovaža. Uglavnom zmajevi, zmije, veštice, gomila trozubaca, izvijenih faca i nekoliko krstova. Dva Isusa, jedan Popaj i ceo red Japanskih simbola. Tatu majstor je sedeo nadvijen nad devojkom, bio mi je okrenut leđima. Na zvuk zvonceta se nije ni trznuo. Rekao je samo izvolite. Ćutao sam i razgledao neko vreme. U prostoriji je bilo mračno, jedino konkretno svetlo je dopiralo sa njegove lampe koja mu je visila sa čela, pričvršćena iskrzanim kaišem. Par linija koje su nekako upadale kroz roletne na vratima i prozorima delovale su nepoželjno. Prašina se igrala sa njima. Devojka je bila bosa, prsti su joj se grčili kad god bi se začuo zvuk mašinice. Nokti su joj lakirani u belo. Napravio sam par koraka ka njima, ona u tom trenutku zastenja, a ja poskočih. Lep stenj. Podigao sam se na prste kao kuče koje šeni, pokušavajući da vidim šta se dešava. U tom trenutku se lik okrenu: "Sedite. Brzo ću ja." Devojka se podiže i mahnu mi rukom. "Ćao." Reče kroz smešak i naglo se baci nazad na sto. Nasmejao sam se i kroz zube provukao: "Zdravo." Prišao sam jednoj od slika i dobro se zagledao u nju. Linije su bile debele. Baš, baš debele, ovo mora da je bolelo pomislih. Uvalio sam se u kožnu fotelju i uzeo jedan od magazina koji su stajali na stočiću pored. Listao sam polako, s vremena na vreme okrećući časopis pokušavajući da shvatim šta neke od tetovaža znače. Neke su bile gomila izukrštanih linija.Čudno.

          "Gotovo je Gago."

          "Hvala Cile, srce si." Reče, zatim ga zagrli i poljubi u obraz.

          "Tamo ti je ogledalo... Gospodine, je l' nije problem da uključite svetlo... eto ga tu." Pokazivao mi je rukom. Hiruške rukavice su bile obojene u crveno. Dok su mu prsti bili plavkasto crni. Ustao sam i krenuo u potragu za prekidačem. Gaga se okretala levo - desno nameštajući se ispred ogledala. Pokušavala je da uhvati koji zrak Sunca ne bi li osvetlila tet.

          "Gde?" Pitao sam zbunjeno.

          "Tu... tu iza biljke."

          "Aha." Pomerio sam ogroman palmin list i napipao prekidač. Prstom ga spustih na dole. Jedna od neonki se uključi na trenutak i zatim njih par poče da blinka. Na prvi tračak svetla devojka vrisnu: "Cileee, prelepa je!" Neoke su se smirile, on je ustao i došao do nje. Zagrlio je oko struka i ona je skakutala.

          "Jedva čekam da je svima pokažem!" On se sagnuo i još jednom dobro pogledao tetovažu. Jednorog sa nekakvom trakom oko roga. Čista glupost. Fino je izgledala na njenoj plećki.

          "Dobra je." Reče i lagano lupi nju po dupetu. Zatim se protegao i upitao me: "Recite?"

          Zbunjen gledao sam u Gagino dupe. Bilo je malo i prćasto. Kao nemirno štene skakalo je sa strane na stranu.

          "Gospodine." Rekao je malo višim glasom. Trgao sam se kao iz nekakvog čudnog sna.

          "Aaa, da. Pa ja sam mislio..."

          "Sedite." Pokazao mi je rukom na fotelju. Seo sam nevoljno. Dok objašnjavam volim da stojim, nekako se prirodnije osećam, nekako mi je lakše.

           Cile je privukao stolicu, uvalio se u nju i šmekerski upalio cigaru. Nažinjući glavu na jednu stranu, dok ogromni plamen upaljača liže vrh cigarete. Ispustio je ogroman oblak dima, a zatim skide lampu sa glave. Iskoči tetovažu na njegovoj slepoočnici. Uh... tu mora da boli, pomislio sam. Nekakva ruža. Cimnuo je ponovo glavom ka meni.

          Ja kao po komandi kretoh: "Ovako, ja imam već nešto, što želim da prepravim." Tu sam zastao. "I hoću da prepravim... ali ne znam šta bi tu moglo da ide." Prostorija je sada delovala čisto, nekako bolnički, sterilno. Jedino je on bio "prljav".

          "Da vidim." Reče i krete ka meni dovukavši stolicu. Zavrnuo sam rukav i eto je. Tu na podlaktici stajala je ona. Bivša devojka stočena u tetovažu. Nekakva slika za koju sam ja smatrao da predstavlja nešto, sada vidim da je sve ovo jedno obično sranje. I ogromno slovo D.

          "Ok. Nije velika. Možemo da odradimo."

          "Cile, je l' mogu da uzmem tvoj telefon da se javim ćaletu?" Ubaci se Gaga. Videvši moju tetovažu približi se da je bolje osmotri: "Joj, kako je lepa." Zatim me je pogledala i trepnula s' ciljem.

          "Pa jeste, ali... ne želim je više." Rekao sam. Cile se zatim odalji i uze nekakvu knjigu.

          "Pogledajte, vidite šta vam se sviđa? Možda uzmete nešto odatle, a možemo i da uradimo nešto... ono, da smislimo nešto. Imaš sreće što nije velika." Reče i odalji se. Istresao je veliki komad pepela u pikslu. Gaga je sela kod njega u krilo i dobro mu nabila jezik u lobanju. Nije se bunio, rukom je uhvatio njeno malo dupe. Ja sam listao stranice. Sve slike su mi se kezile, gledale su me i bukvalno urlale, izaberi mene, izaberi mene. Zavrteo sam strane i zaustavio se na nekoj od. Zažmureo sam i lupio prstom po knjizi. Kažiprst je blejao na nekakvom srcu, iskasapljenom i uvijenom bodljikavom žicom. Blah, previše gej. Ajde još jednom. Opet sam zavrteo stranice, gledajući u plafon. Bum, stadoh. Zarotirao prst i lupio opet po knjizi. Zmaj. Ajde, treća sreća... "Ma kakva sreća!", rekao sam naglas. 

          "Izvini." Rekao sam i nakašljao se. Oni su se i dalje ljubili, sve strasnije i strasnije.

          "Cile..." Rekao sam još jednom. "Cile!" Rukom joj je skinuo glavu sa njegovih usta: "Izabrao?" 

          "Jesam." Ispalih.

          "Da vidim." Prilazio mi je, nameštajući dignuti kurac. Muvajući ga preko farmerica. Gaga je sela i duboko uzdahnula. Bradavice su joj se ocrtavale kroz majicu. Izgledala je mokro, njegova "prljavština" se prenela na nju. Malo mi se ukrutio. Da li zbog odluke ili Gaginih bradavica, ne znam. A da nije? Ne!

          "Nije ništa odavde." Zalupio sam knjigu i tresnuo je o sto. Gaga se cimnu i poskoči. Htela je da bude deo akcije.

          On se tu nasmeja: "Nego?"

          "Hoću... jednostavno... hoću veliki, pun, pravougaonik preko ovog sranja!"

          "Ok. Kul." Rekao je.
          "Da jebo te... samo pravougaonik, kako je to do jaja." Reče ona zamišljeno.

          Seo sam na sto i zavrnuo rukav. Napunio je mašinicu i krenuo da drnda preko moje ruke. Žmarci su išli gore-dole. Prijatan osećaj, granica bola. Opet mi se ukrutio. 

          Zatim se začulo zvono. Crriinggg... 

          "Ćao tata. Ćao Cile." Reče Gaga.

          "Ćao" Rekosmo Cile i ja u glas.
          "Promena." Rekao sam sebi tiho. 

(Pisano uz Faith No More - Malpractice)

Opet ja

          Opet sam zasrao stvar. Opet sam srao previše, pravio se pametan, jeo govna. Izbacivao velike kolutove dima i frktao. Kao nedojebani tinejdžer mahao kurcem levo - desno. Sam sebe sam zatrpavao, osećao sam to. Lupkao sam lopatom po svom novonastalom grobu. Srećno skakućući oko njega kao leprikon. Samo mi je jebena muzika bila potrebna. Ona sa frulicama, znate na koju mislim. Ovde na podu, na jastucima ja sam sultan gluposti. Na svaku njenu rečenicu rešetao sam idiotske komentare, jedan za drugim ređali su se kao na traci. Ortakova riba. Sve mi deluje tako slatko, ostavlja čudnjikav ukus u ustima dok u sebe sipam još jednu čašicu jeftinog pelinkovca. Ostavljam cigaretu da lenjo gori u piksli i otvaram limenku piva. Sutra će mi glava biti u "stezi"... Boli me kurac. Tanja se trudila da mi objasni smisao života. Svaki put kad bi popušila par džokova uhvatila bi Boga za muda i vucarala bi me kroz njen i moj život zadržavajući se na pojedinim detaljima, pitajući se gde je taj čovek sad? Gde je taj fini dečkić koji ju je voleo i čak dva puta čupao komšijsko cveće zbog nje. Želi da mi otvori oči i kaže mi gde grešim, a ja sam pokušavao da je uhvatim za sisu tako da Toma to ne vidi. Toma je bio zaokupljen motanjem sprave, stvarno je majstor. Možeš buksnu da frljneš u zid, ništa joj ne bi bilo. Radio je to nekako predano, kao da u tome ima nečeg svetog. Sa njim sam popušio svog prvog Marlija. Ustao sam i rekao joj da ću brzo da se vratim.

          "Nećeš valjda opet?" Pitala me je, gledajući me kao kuče. Čekao sam da trepne i da dve ogromne suze roknu o pod.

          "Mora čovek malo da se popravi." Rekao sam kroz smešak. Krenuvši zakačio sam stočić i sa njega svukao nekoliko čaša. Dve su završile nekoj ribi u krilu. Krenuo sam da se smejem i kroz kretenski osmeh nekako kroz zube provukao:"Izvini." I dalje na licu zadržavajući facu trola.

          "Majmune jedan! Pazi malo!" Vrištala je, dok joj drugarica nekom krpom trlja međunožje.

          "Ej, rekao sam... Slučajno sam, jebi ga..." Slegao sam ramenima. "Dešava se." Tog trenutka se pojavio on. Njena gorila, njen princ na belom konju, njen kreten, moj sledeći sparing partner. Izgledao je kao incest. Tačno tako. Na čelu mu piše - ja sam ćaletove sestre dete, a ćale mi je ćale... ma kapirate.

          "Suzana, šta je bilo?!" Stvorio se tu, držeći raširene ruke kao Isus. "'Što vrištiš?" Očima je tražio krivca, a ja nisam bio u stanju da se raspravljam, nisam hteo njegov alkoholom ispunjen dah na mom licu. Zakoračio sam preko Suzane i dobro ga opalio preko oka. Pao je istog momenta. Ljudi, Isus je pao u prvoj rundi! Suzana je opet vrisnula.

          "Pajo! Pajice!" Nagla se nad njim kao Kosovka devojka. Iz mene je ispalo: "Hoćeš krčag?" A iz nje: "Najebaćeš!" Znam da niko nije skapirao foru, bitno je da sam se ja nasmejao. Okrenuo sam se i krenuo ka kupatilu. Osetio sam da je Tanja krenula za mnom.

          Gurnuo sam vrata i uleteo u belinu. Zajebani su toaleti kad uđeš u njih iz mraka. A na njihovim ogledalima možeš da vidiš podočnjake koju su se napravili u srednjoj školi, svoju prvu bubuljicu i svaki ožiljak koji se tu krio godinama. Prišao sam odrazu i poljubio sebe u usta. Zašto sam to uradio? Ne znam, ali to rade pijani ljudi. Muljao sam neko vreme po džepovima i nahvatao kesicu. U tom trenutku se tu stvori Tanja. Uhvatila me je za ruku uporno je gurajući na dole, ne dozvolivši da je izvadim iz džepa.

          "Marko. Dokle?!" Rekla je tužno.

          "Ne znam... Što?" Pitao sam i dalje pokušavajući da izvučem ruku iz njenog divljačkog stiska. Mislim da je sva njena snaga ovde, sad, na mojoj podlaktici.

          "Pa mislila sam da večeras..."

          "A Toma?"

          "Ma daj... kakav Toma. Popušiće još par sprava i zakucaće." U tom trenutku mi je rukom prešla preko kurca. I ovako pijan, osetio sam čudne linije koje idu gore - dole preko kičme.

          Prišao sam i poljubio je. Usne su joj se otvorile i bile su vlažne. Pustila mi je ruku i ja istog trenutka izvukoh kesicu iz džepa. Počeo sam da se smejem.

          "Marko! Koja si ti stoka! Jebem te u usta narkomanska!" Rukama je napravila slovo Ф. Istresao sam ostatak kesice na kraj lavaboa. Izvadio Viza master kard i krenuo da mrvim gromuljice.

          "Marko! Neće moći da ti se digne! Ej..." Nastavio sam da mrvim i u tom trenutku sam shvatio šta hoće. 

          "Moći će, ne brini." U sebi sam se potajno nadao da će se stvarno dići. Znao sam da neće. Znao sam da nije vredelo ono brijanje muda, kada će verovatno biti odgrižena dok moj opušteni kurac bude muvala po ustima.

          "Daj pare!" Nasmejao sam se. Izvadila je dvadeset dinara, ja ih smotao i cepio se. Sve je krenulo. Osetio sam to. Dobar je.

          "Eee, sad sam kao nov!" Rekao sam i poskočio. Zatim se približio njoj i fino joj ubacio jezik u usta. Opustila se. A ja sam znao da sam ponovo obuo betonske cipele i da večeras sigurno skačem sa mosta. Vrata su se naglo otvorila i iz njih ispadoše nekoliko likova. Paja je pogledao ka meni i viknuo:"On je!" Oko mu je bilo zatvoreno. Dobro sam ga odalamio, to mi je izvuklo osmeh. Stigao sam da Tanji kažem: "Vidimo se..." Mrak.

          Sedeo sam u njenom stanu, koji Toma plaća. To tako ide. Dobro se jebe Tanja, toliko dobro da Tomi nije problem da od svojih buržuj roditelja uzme sto evra mesečno. Sa šniclom na oku, nekako sam žmirkao na ovo drugo. Dovoljno da vidim gde sam. Dobro su me odvalili. Osećao sam neverovatan bol u stomaku. Nisam mogao da se pomerim. Tanja je prišla, nasmejala se i klekla. Otkopčala mi je šlic i izvadila ga. Minut dva mu je davala veštačko disanje. Trudio sam da se koncentrišem. Trudio sam se da joj udovoljim.

          "Ne vredi." Rekao sam snuždeno. "Sutra... obećavam." Popela se na mene i skupila se kao mačka.

(Pisano uz Tool - Parabola)

Borba

          Teško pišem, teško dišem. Znate li onaj osećaj kada vam je ceo svet na leđima. Sedi na vama, ujedno zabijajući vrhove mamuza u vaša bedra. Ne verujem da znate. U poslednjem mesecu istopio sam se, postao sam mutna tečnost. Onakva tečnostu u koju se čovek zagleda, ali ne može da vidi svoj odraz. Previše je trunja i nebitnih stvari. Ne znam... ko sam? Pitam vas... Ko sam ja? Pomozite mi.

Mesec

          Da je Mesec ženskog roda, muvao bih ga. Znam ga godinama. Flertujemo, viđamo se skoro svako veče... Mogu da se zakunem da me non-stop gleda. Ponekad, kada se i ja u njega zagledam... siguran sam da mi namiguje. Ali sam čuo, ako dugo gledaš u njega, možeš da poludiš.

Fascikle

Drugi deo.

          Zaustavio sam auto. Njih četiri su zujale trotoarom. Stisnuo sam dugme i prozor lagano skliznu.

          "Dobro veče." Rekao sam kroz smešak. Jedna od njih priđe autu i nasloni se rukom na prozor. Dugačkim crvenim noktima lupkala je po tapacirungu. Na ruci joj je bilo i previše narukvica. Ne bih voleo da mi tom rukom drka, previše bi zveckalo.

          "Reci momak." Rekla je ispustivši iz sebe kolut dima. Zatim se izvila i u sekundi se njeno lice stvorilo ispred mog. Naslonjena na laktove gledala me je u oči. Rumenilo na obrazima i zelenkasti kreon su iz mene izvukli glas: "Izvini." Mahnuo sam rukom, otvorio vrata i izašao iz kola. Sada sam se osećao moćno. Eto, njih četiri, tu su za mene. Mogu da biram. Prvu sam već otpisao, delovala mi je najiskusnije, a iskustvo nije nešto što se ceni kod kurve. Večeras sam raspoložen za neko maženje. Neki čudan dodir. Vratio sam se na sekund do auta i iz njega izvukao polupraznu flašu vodke. Otpio sam gutljaj i cimnuo ka njima.
          "Hoće neko?" Pitao sam. Iskusna je pružila ruku i ščepala flašu. Dobro je potegla iz nje. Zatim je protresla glavom tako da je sav onaj nakit na njoj poče da zveči. Odvratan je to zvuk. Potom je pružila vodku ka ostalim devojkama. Prva do nje uze flašu i sa nekakvom zebnjom kratko cimnu. Delovala mi je nekako nevino. Zakašljala se. Levom rukom se potapšala po grudima. Ostale devojke se nasmejaše.
          "Šta ti je Vanja?" Kroz smeh upita je jedna od njih.
          "Šta se smejete?" Ponovo je krenula mahnito da kašlje. "Ne volim vodku!" One su se i dalje kikotale.
          "Tina?" Pružila je flašu desno od sebe. Tina cimnu gutljaj i to uradi i devojka pored nje, bez ikakve grimase. Usledila je kratka tišina. Gledao sam ih pomno. Zatim puče: "Koju hoćeš?" Reče Iskusna.
          "Nju." Pokazao sam ka Vanji.
          "Ok." Rekoše one u glas i kao po komandi kretoše. Vanja je gledala u pod i dalje pokušavajući da udahne bez onog odvratnog grebanja u grlu.
          "Je l' si dobro?" Pitao sam.
          "Jesam..."
          "Hoćemo?" Pružio sam joj ruku.
          "'Ajmo." Rekla je. Otišao sam sa druge strane auta i otvorio joj vrata (glumim džentlmena). Ona je ušla, sela i prekstila noge. Njene koleginice su lagano njihale dupetima. Glasno su se smejale dodavajući se vodkom. Pretrčao sam preko haube i ušao u kola. Vanja se nasmeja, stavivši ruku na usne. Ima prelepe prste. Dugački su, sa pravilnim noktima. Beli lak i crvenkasta usta su naterali krv da struji brže.
          Uključio sam radio i lagano krenuo.
          "Idemo kod mene." Rekao sam.
          "Ok." Klimnu glavom. Iz torbe je izvukla ogledalce i sjajom prašla preko gornje usne, uporno se pućeći svom odrazu.

          Na ulazu u zgradu uhvatio sam je za dupe. Njeno meso u mojoj šaci je istog momenta promenilo, trenutni, mentalni skop. Okrenula se i pogledala me značajno.
          "Hoću da mi popušiš u liftu." Šapnuo sam joj. Sada mi nije bi potreban čudan dodir, sada, njeno meso znači seks.
          "Pa ne znam..." Rekla je. Njena neodlučnost mi je izmamila osmeh.
          "Što ne znaš?" I dalje sam je držao za dupe. Pribio sam je uz sebe i poljubio je u vrat.
          "Pa ne znam..." Ponovo ispade iz nje. Uhvatio sam je za ruku i njenom otvorenom šakom prešao preko mojih pantalona.
          "A sad?" Ponekad volim ovakav seljački nastup.
          "Ne znam... 'ajmo lepo... da uđemo." Rekla je.
          Lift se lagano zaustavio i ja povuče teška vrata. Ušli smo, lupio sam po broju sedam. Istog momenta sam otkopčao šlic i izvadio ga. Mlatarao sam njime levo - desno. Osećao sam se glupo, ali mi je ipak sve ovo neverovatno prijalo.
          "'Ajde..." Cimnuo sam glavom ka njemu. Nevoljno je čučnula i krenla da ga drka. Podigla je glavu i pogledala me: "Daj kondom."
          "Ej, ne treba ti... ja sam doktor." Rekao sam i glasno se nasmejao. Ustala je i okrenula mi se leđima, tako da mi dupetom dodiruje vrh glavića. Pomerala se i polako navlačila, kara mi je išla gore - dole preko njenog zategnutog dupeta. Iz torbe je izvadila kondome, zatim se okrenula na trenutak i pogledala ga. Verovatno je gledala koje je veličine. Ponovo je čučnula i zubima otkinula ivicu kesice.
       
          Ležao sam pored nje, gurajući je nogom na drugu polovinu kreveta.
          "Kako jebe tvoj makro?" Pitao sam.
          "Makro?" Pogledala me je isčuđeno. Podigla je obrve simpatično. Lepa je. Ima pravilne crte lica i mali prćasti nos.
          "Traljavo." Rekla je.
          Ne znam zbog čega, ali mi je bilo drago zbog toga.
          "Čime se ti baviš?" Pitala me je.
          "Ja sam doktor." Rekao sam.
          "Daj ne laži... doktor? Kakav doktor?"
          "Psihijatar."
          Naslonila se na laktove i nasmejala se.
          "Ložiš se na kurve doktore?" Reče smeškom.
          Ispružio sam desnu ruku i dohvatio svoje pantalone. Zavukao sam prste u džep i iz njega izvukao deset evra. Prešao sam preko njenog lica novčanicom.
          "Čime se ti baviš?" Pitao sam je retardirano razvukavši facu.
          "Pa... ne znam da li da ti kažem..." Lagano se spustila i jezikom mi dodirnu vrh glavića.

*

          Kristina je sedela uvaljena u fotelju. Klatila se napred, nazad.
          "Dobar dan. Kako ste danas?" Pitala me je.
          "Dobro je... Farbala si se?" Nisam mogao da ne primetim. Bila je smeđa, sada je izrazito crna.
          "Da. Malo..." Nasmeja se dečije.
          "Je l' ima nekog unutra?" Rukom sam pokazao ka vratima.
          "Ima... Tu je..." Pogledala je u svesku ispred sebe. "Tu je Jasna Ivanović."
          "Koliko dugo me čeka?"
          "Ne dugo... nekih desetak minuta."
          "Ok."
          Ušao sam u prostoriju bez reči. Na ulazu sam namestio alarm na četrdeset minuta. Već duže vreme imam ovu krntiju od alarma. Nekako sam se navikao na njega. Zvuk koji se oglasi na kraju je divan. Čuje se neki akord, lagano odsviran prstima. Tačno se mogu čuti jagodice kako prelaze polako preko žica.
         Jasna je sedela u fotelji zagledana u fikus. Rukom je dodirivala listove. Videvši mene trgnu se, kao iz nekakvog transa.
          "Dobar dan doktore."
          "Zdravo Jasna. Kako je?" Pitao sam je. Ona spusti glavu i uzdahnu.
          "Sve je isto... Ništa se nije promenilo. Mislim... pomogli ste mi malo." Zatim je stavila ruku na čelo. Izgledala je umorno. Konstantno je cupkala, kao devojčica kojoj se očajnički ide u toalet. "I dalje snovi. Isti..."
          Prečešljao sam kartone i naleteo na njen. Karton je bio prazan. Zašto je prazan?
          "Pričajte..." Naslonio sam se rukama na kolena.
          "Svako veče me sahranjuju. I ja sam tu. Stojim... i vidim sebe... i vidim ljude... ali sam mlada, jako mlada. Devojčica sam." Tu je zastala i pogledala me.
          "Nastavi." Rekao gestikulirajući rukom.
          "Sahranjuju me u haljini za maturu. Dobro se sećam te haljine. Birala sam je sa mamom. I mama je tu... živa je. Bojim se i da zažmurim... svaki put ta scena. Prepisivali su mi lekove za spavanje, ali se plašim da ih pijem. Bojim se da ću umreti u snu."
          "Da li ste i sada uplašeni?"
          "Jesam. Doktore... ja ne mogu više ovako." Reče rendavim glasom.
          "Biće sve u redu..." Promuvao sam.
          "Kažete da je vaša majka tu?"
          "Da. Tu je, gleda me... ali ne plače. Mirna je. Nekako je daleko... kao da nije tu, nego na nekom drugom mestu."
          "Kakav ste odnos sa majkom imali?"
          "Jako korektan. Volela sam je..."
          "Kada su krenuli snovi? Kada ste shvatili da ih sanjate redovno?"
          "Pre nekoliko meseci... šest, sedam. Ne znam tačno."
          "S' kim živite?" Pitao sam.
          "Bojim se odbijanja, bojim se da ću ostati sama..." Nastavila je. Zatim je ustala protegla se i ponovo se uvalila u fotelju. Pogledala me je i pitala: "Doktore, je l' sam ja normalna?"

Kraj drugog dela.

(Pisano uz Mad Season - Long Gone Day)

TV

          Televizor je bio totalno retardiran, kada bi se pojačao na trojku prozori bi se tresli, a na dvojci se ništa ne čuje. Tako da smo ga uglavnom gleda na bez zvuka. Na prvom odjavna špica nekog filma, na drugom odvratno dosadni koncert klasične muzike, deda sa đozlucima na pola nosa, čeprka po žicama dok ga ostali matorci iz publike pomno gledaju. Dirigent maše kao Merlin, ali nikako da baci neku čin i oživi mrtvake ispred njega. Na B92-ci, Srebrenica... opet. 

         "Dalje", dobaci ortak. Na sledećem kanalu Karleuša, sa lobanjom na glavi. Oboje smo uzviknuli: "DALJE!"

         Znamo se još od osnovne škole. Oboje smo zakucani za krevet i odvratne, šraf, poslove. Njegova sreća je što ima tetku u Nemačkoj, koja mu šalje pare. Danas je ceo dan blejao ispred pošte, nestrpljivo iščekujući, finansisku injekciju, ali nije očekivao red pun baba koje čekaju penzije. Disao im je za vrat i frktao, u želji da izadje napolje i zapli cigaru. Napokon oko četiri sata se dokopao para. Izašao napolje, izvadio telefoni i pozvao svog dilera.

          "Ej, gde si?" upitao je.

          "Evo, u kraju. Ko je to?", pitao je diler svojim dilerskim glasom.

          "Uroš, brate. Ej, da ti vratim onaj ler i da se vidimo, ako može?", pitao je pun sebe. 

          "Može."

          Perin  retardirani TV je prikazivao haos u Egiptu. Sličan haos je bio na njegovom stolu - dve čaše, prazna dvolitarka piva, puna piksla i polutka paketa vutre. Uzeo je da mota novi džoint i prokomentarisao:

          "Ovaj Mubarak će da im napravi još jednu piramidu i sve će da bude ok."

         "Mhm, da", složio sam se, gladeći se po bradi. Zamislio sam goniče robova sa bičevima i nesrećne robove sa turbanima kako na kičmi nose ono džinovsko kamenje. Dnevno bi imali flašu vode i komad krokodilskog roštilja. Nilskog, podrazumeva se.

           Pera mi je najbolji ortak od osnovne škole. Zajedničko nam je što smo obojica zakucani za krevet i odvratne šraf poslove. Imali smo i zajedničku ribu, neku poluretardiranu mučenicu, al ne bih sad o tome... Njegova sreća je u tome što mu je pokojna baba prepisala stan, koji nam je služio kao baza, utočište, last stand... shvatate poentu. Blajznuo je smotani džint i pripalio ga. Ponekad pomislim da namerno mota spravu za spravom kako bi kamuflirao smrad memljivih ćoškova u sobi i smrad koji se nezadrživo širio iz prepune sudopere. Kad smo već kod sudopere, opravdano sam sumnjao da su se u posuđu na dnu te sudopere razvili neki mladi mutanti nindža kornjače. Samo sam čekao da se Mikelanđelo pojavi na vratima i da zakuka kako u rerni nema pice.

             Ono što bi verovatno trebalo da znate je da je Pera trenutno patio. Riba ga ostavila. Rekla mu je da je neozbiljan i da ona ne može da bude sa nekim ko se ni ne trudi da nađe ozbiljan posao i ko po ceo dan igra PES sa drugarima. Pera od tad bojkotuje Soni koji sam mu praktično poklonio i, zbog tog njegovog glupavog principa, prinuđeni smo da blenemo u TV. Evo, Perica upravo šalta kanalima i najzad se zaustavlja na nekom sportskom kanalu gde prikazujzu poker... i ja ne mogu da odolim, a da se ne zapitam otkud se poker tretira kao sport? Mislim, puše, piju, kartaju se, ono... No, poker ga je brzo smorio, pa je prebacio na sledeći sportski kanal gde su emitovali reprizu neke utakmice od pre Hrista.

               "Je li, a ko je dobio poslednje svetsko prventstvo?", upitao sam, isekavši tišinu. Jasno vam je da se u fudbal razumem k'o Pera u pranje sudova.

             "Je l' me zajebavaš?!?", izbezumljeno je skočio Pera. Inače, prepuna mermerna piksla se udomila preko dvadesetak Peričinih neuspelih tiketa.

                "Argentina?", nevino sam upitao, šireći ruke.

                Pera odrađuje facepalm i rezignirano menja kanal.

           

               Uroš je ustao i prdnuo. Gađao sam ga jastukom. 

               "Konjino! Aj mi sad vrati jastuk.", vratio ga je bez reči.

              To jutro smo ustali u pola jedan popodne. Oboje, kao da nas je probudio pucanj topa, skočili smo  iz kreveta. Pogledali se i nasmejali. Imao je običaj da prespava kod mene. Nisam sa Danicom već dva meseca, tako da Uroš spava na njenoj strani kreveta. 

             Na euro sportu Tur de France, ili neki drugi tur. Opet sam pukao na kladionici, ništa mi ne polazi za rukom. 

              "Ej, aj vidi kako se završio Juventus?", upitao sam.

              "Brate, smaraš. Gledao si jebeni teletekst pre dva minuta."

              "E, nije zanimljivo kad vidiš samo kraj.", promrmljao sam.

              "Evo, gube jedan - nula." rekao je Uroš kroz smešak. Hteo sam da ga zadavim u tom trenutku. 

              "Pa ti si jebeni baksuz!"

              "Što ja? Šta sam ja uradio?" Slegao je ramenima.

              "Uh, dodaj taj džojint, opet kampuješ."

            Vratio sam mu spravu. Dim je lenjo osvajao sobu. Napolju je duvao vetar. Sredina februara.  Jedva sam čekao proleće.  Zima se odužila i smorila žešće. Vratio mi je džoint i, odmahnuvši rukom, zakašljao se I izašao iz sobe. Začula se česma iz kupatila. Za njom, prskanje mokraće po WC šolji. Puštanje vode. Opet česma. Gasim džoint. Petar se pojavio na vratima, još uvek podnaduven i nerazbuđen. Nasmejao sam se bez nekog posebnog razloga. 

            “Šta je?”, cimnuo je glavom prema meni.

            “Ništa.”, rekao sam I pripalio pljugu. “Aj daj neki has.”

“Nemoj da me smaraš, brate, znaš gde je frižider!”

“Šta, ti nisi gladan?”

“Jesam.”

“I na nogama si.”

“Puši kurac!”, frkće i odlazi po doručak.

Pojačavam TV. Mubarak je pobegao iz Kaira. Toliko o novoj piramidi. Prebacujem kanal. National Geographic. Onaj ludak sa kerovima trči po parku i objašnjava nekom liku kako mora da se postavi prema keru kao gazda. Menjam kanal. Pera ulazi sa toplim sendvičima.

“Mubarak zapalio iz Egipta.”, kažem usputno i uzimam sendvič sa poslužavnika.

“Što ovaj naš Mubarak ne zapali…”, dodaje Petar posle kraće pauze, nekako više za sebe. Pogled mu je odlutao. Znao sam da razmišlja o Danici. Siguran sam da se prisećao kako joj je davno obećao da će je jednom odvesti u Egipat da vidi piramide.